2/24/2008

Mirne kosovske protesti v London / Мирне косовске протести в Лондон

23i fevruar' 2008 - Pod flagi i plakati s silne slova, protest protiv britansko priznanije od novo nezaležno Kosovo stal sja v central'ni London (po angliski London). Ale na srovnenije s nasilije v Belgrad (po serbski Beograd) više rano v tutta sedmica, protest od okolo 300 l'udi v London v subotno popoludnije bil mnogo više mirna vešč. Deti, roditeli i praroditeli bili za barieri pri Dauning Strit (po angliski Downing Street). Mnoge mlode muži s cigareti v ruka nosili šajkači, tradicijne serbske šapki. Oni su najviše často nosene od stare muži v serbske sela, ale pod červene, bele i sine serbske flagi - i daže jedin piratski flag s čerel i kosti - tutte šapki vigl'adeli više vojnno.

Jedin muž nosil teniska s obraz od vojnni zločinec Radovan Karadžič (po serbski Radovan Karadžić), ale to bil tol'ko jedin muž v množestvo od više mnogo než 300. "Kosovo jest' Serbija! Kosovo jest' Serbija!" kričali - ale više pozdno, jedna tvorča čast' od množestvo počala pevat' to jak hit "Žolta Podvodna Lodka" (po angliski Yellow Submarine) od Bitlz (po angliski The Beatles). Ne jest' znano, jesli predsedatel' od vloda Gordon Braun (po angliski Gordon Brown) mogl slušat' to. Ale tož plakati pokazovali mnenije od protestovateli jasno. Nektore plakati vinili Kosovo za to, čo ono jest' teroristični štat, ine predupredžovali seksual'no rabstvo v Kosovo, ale množinstvo prosto kazalo "Kosovo jest' Serbija". Najviše veliki plakat kazal: "Nezaležnost' dl'a Kosovo - nezaležnost' dl'a Severna Irlandija." Protestovateli vinili britanska vloda za licemerije - ona hoče podderžovat' kosovska nezaležnost' na Serbija, ale odverga nečo podobno dl'a Severna Irlandija.

Bojana Vučkovič (po serbski Bojana Vučković) rezjumovala mnenije od množinstvo od l'udi: "Tutto jest' boj za naš kraj - za Kosovo. Probujut vzjat' jego od nam, ale mi ne ustupime jego. Za čo Kosovo jest' Serbija. Kosovo jest' serdce od Serbija, tam vse Serbi počali sja i mi ne ustupime jego, za čo ono simbolizuje naš kraj. Mi ne jesmi protiv ine l'udi, ktore žijut tam, ale oni ne možut vzjat' naš kraj od nam tol'ko za to, čo oni su množinstvo. Množinstvo od l'udi v London ne su Angličani, ale mi ne možeme vzjat' London iz Anglija. Za to, čo on jest' Anglija. To jest' točno naše čuvstvo ob naš kraj. Mi ne hočeme ustupit' jego, za to čo on jest' naš, daže kogda množinstvo od l'udi tam ne su Serbi."

(od Bi Bi Si Njuz)

>
Poslanije od blondinka Bojana Vučkovič bilo prosto / Посланије од блондинка Бојана Вучкович било просто
 
Srovnenije medžu Kosovo i Severna Irlandija / Сровненије меджу Косово и Северна Ирландија

23и февруарь 2008 - Под флаги и плакати с силне слова, протест против британско признаније од ново незалежно Косово стал сја в центральни Лондон (по англиски London). Але на сровненије с насилије в Белград (по сербски Београд) више рано в тутта седмица, протест од около 300 льуди в Лондон в суботно пополудније бил много више мирна вешч. Дети, родители и прародители били за бариери при Даунинг Стрит (по англиски Downing Street). Многе млоде мужи с цигарети в рука носили шајкачи, традицијне сербске шапки. Они су највише часто носене од старе мужи в сербске села, але под червене, беле и сине сербске флаги - и даже једин пиратски флаг с черел и кости - тутте шапки вигльадели више војнно.

Једин муж носил тениска с образ од војнни злочинец Радован Караджич (по сербски Радован Караџић), але то бил только једин муж в множество од више много неж 300. "Косово јесть Сербија! Косово јесть Сербија!" кричали - але више поздно, једна творча часть од множество почала певать то јак хит "Жолта Подводна Лодка" (по англиски Yellow Submarine) од Битлз (по англиски The Beatles). Не јесть знано, јесли председатель од влода Гордон Браун (по англиски Gordon Brown) могл слушать то. Але тож плакати показовали мненије од протестователи јасно. Некторе плакати винили Косово за то, чо оно јесть терористични штат, ине предупреджовали сексуально рабство в Косово, але множинство просто казало "Косово јесть Сербија". Највише велики плакат казал: "Незалежность дльа Косово - незалежность дльа Северна Ирландија." Протестователи винили британска влода за лицемерије - она хоче поддержовать косовска незалежность на Сербија, але одверга нечо подобно дльа Северна Ирландија.

Бојана Вучкович (по сербски Бојана Вучковић) резјумовала мненије од множинство од льуди: "Тутто јесть бој за наш крај - за Косово. Пробујут взјать јего од нам, але ми не уступиме јего. За чо Косово јесть Сербија. Косово јесть сердце од Сербија, там все Серби почали сја и ми не уступиме јего, за чо оно симболизује наш крај. Ми не јесми против ине льуди, кторе жијут там, але они не можут взјать наш крај од нам только за то, чо они су множинство. Множинство од льуди в Лондон не су Англичани, але ми не можеме взјать Лондон из Англија. За то, чо он јесть Англија. То јесть точно наше чувство об наш крај. Ми не хочеме уступить јего, за то чо он јесть наш, даже когда множинство од льуди там не су Серби."

(од Би Би Си Нјуз)

2/11/2008

Česki prezident ne bil vibrani za jedin glos / Чески президент не бил вибрани за једин глос

10i fevruar' 2008 - Česki prezident ne bil vibrani od zakonodateli za jedin glos. V treti i konečni raund od subotne vibori, tutčasni prezident Vaclav Klaus (po česki Václav Klaus) porazil svoj protivnik Jan Švejnar (po česki Jan Švejnar) na 139 protiv 113 glosi, ale ne dosagnul 140 glosi, ktore su treba dl'a vigranije, skazal Miloslav Vlček (po česki Miloslav Vlček), predsedatel' od perva palata od česki parlament.

Tri raundi od vibori, ktore počali sja v pjatok, bili soprovodžane od velike debati i obvinenija za faulna igra na obe stroni. Zakonodateli vibirali publično; oni odvergnuli obične tajne vibori, čobi oni izbegnuli podozrevanija ob korupcija, za čo oba kandidati bili podderžovane poprek partijne granici. Klaus dostal množinstvo od svoje glosi od vlodno-koalicijne partneri - grodžanske demokrati i hristijanske demokrati. Švejnar bil podderžovani od opozicijne socialdemokrati i vlodno-koalicijne zelene. Rezul'tat stal sja vigranije dl'a komunisti, 26 zakonodateli od ktore vozderžali sja od glosovanije; tak oni zablokovali vigranije od jedin ili drugi kandidat i otvorili možlivost', čo oni predložijut svoj vlasni kandidat.

Jak Klaus, tak i Švejnar skazali, čo oni budut kandidati tož dl'a povtorene vibori. Oba kandidati (i tož obe ih ženi) su ekonomi, ale oni majut rozlične mnenija ob mnoge vešči, na primer men'anije od klimat ili rol'a od Evropejska Unija. Klaus jest' skeptični k EU; Švejnar hoče, čobi Čehija akceptovala evro tak bistro, jak to bude možlivo. Ob men'anije od klimat, Švejnar jest' dl'a velika bor'ba protiv global'no poteplenije, ale Klaus kaže, čo take probovanija mogli bi izničit narodne ekonomiki i on ne jest' uvereni, čo men'anije od klimat jest' pričin'ano od l'udi.

(od Internašenal Herald Tribjun)

10и февруарь 2008 - Чески президент не бил вибрани од законодатели за једин глос. В трети и конечни раунд од суботне вибори, тутчасни президент Вацлав Клаус (по чески Václav Klaus) поразил свој противник Јан Швејнар (по чески Jan Švejnar) на 139 против 113 глоси, але не досагнул 140 глоси, кторе су треба дльа виграније, сказал Милослав Влчек (по чески Miloslav Vlček), председатель од перва палата од чески парламент.

Три раунди од вибори, кторе почали сја в пјаток, били сопроводжане од велике дебати и обвиненија за фаулна игра на обе строни. Законодатели вибирали публично; они одвергнули обичне тајне вибори, чоби они избегнули подозреванија об корупција, за чо оба кандидати били поддержоване попрек партијне граници. Клаус достал множинство од своје глоси од влодно-коалицијне партнери - гроджанске демократи и христијанске демократи. Швејнар бил поддержовани од опозицијне социалдемократи и влодно-коалицијне зелене. Результат стал сја виграније дльа комунисти, 26 законодатели од кторе воздержали сја од глосованије; так они заблоковали виграније од једин или други кандидат и отворили можливость, чо они предложијут свој власни кандидат.

Јак Клаус, так и Швејнар сказали, чо они будут кандидати тож дльа повторене вибори. Оба кандидати (и тож обе их жени) су економи, але они мајут розличне мненија об многе вешчи, на пример меньаније од климат или рольа од Европејска Унија. Клаус јесть скептични к ЕУ; Швејнар хоче, чоби Чехија акцептовала евро так бистро, јак то буде можливо. Об меньаније од климат, Швејнар јесть дльа велика борьба против глобально потепленије, але Клаус каже, чо таке пробованија могли би изничит народне економики и он не јесть уверени, чо меньаније од климат јесть причиньано од льуди.

(од Интернашенал Хералд Трибјун)

2/06/2008

Сјединене Штати витајут утверденије од Всесветна Торговјна Организација об украјинско членство

Sjedinene Štati vitajut utverdenije od Vsesvetna Torgovjna Organizacija ob ukrajinsko členstvo

6i fevruar' 2008 - Sjedinene Štati vitajut, čo General'ni Konsilium od VTO utverdi uslovija od ukrajinsko pristupenije, amerikansko ministerstvo od zagranične vešči skazalo v vtorok. "Pristupenije od Ukrajina bude važni mil'ni kamen v jej ekonomična transformacija, i jej učastvovanije v VTO bude važni impul's dl'a dal'ša ekonomična reforma i integracija v global'ni torg. Členstvo v VTO učini torgovja i torgovjne možlivosti medžu Sjedinene Štati i Ukrajina više legke."

Ukrajinski prezident Viktor Juščenko (po ukrajinski Віктор Андрійович Ющенко) i general'ni direktor od VTO Paskal' Lami (po francuzski Pascal Lamy) podpisali protokol ob ukrajinske pristupenije k VTO v Ženeva (po francuzski Genève) v vtorok posle više mnogo než četirinadsat' d`ni od dogovorovanije. Ukrajina oficial'no pristupi k VTO tridsat' d`ni posle to, kogda parlament ratifikuje dogovor ob členstvo; to bude verojatno učineno do 4i juli v tuttoj god.

(od Sin'hua Njuz Ejdžensi)

Сјединене Штати витајут утверденије од Всесветна Торговјна Организација об украјинско членство

6и февруарь 2008 - Сјединене Штати витајут, чо Генеральни Консилиум од ВТО утверди условија од украјинско приступеније, американско министерство од заграничне вешчи сказало в второк. "Приступеније од Украјина буде важни мильни камен в јеј економична трансформација, и јеј участвованије в ВТО буде важни импульс дльа дальша економична реформа и интеграција в глобальни торг. Членство в ВТО учини торговја и торговјне можливости меджу Сјединене Штати и Украјина више легке."

Украјински президент Виктор Јушченко (по украјински Віктор Андрійович Ющенко) и генеральни директор од ВТО Паскаль Лами (по французски Pascal Lamy) подписали протокол об украјинске приступеније к ВТО в Женева (по французски Genève) в второк после више много неж четиринадсать д`ни од договорованије. Украјина официально приступи к ВТО тридсать д`ни после то, когда парламент ратификује договор об членство; то буде веројатно учинено до 4и јули в туттој год.

(од Синьхуа Нјуз Ејдженси)

2/05/2008

Рогозин: пробованија розместить Польска на "конфронтацијна линија" су небезепечне

Rogozin: probovanija rozmestit' Pol'ska na "konfrontacijna linija" su nebezepečne

3i fevruar' 2008 - Dmitrij Rogozin (po ruski Дмитрий Олегович Рогозин), rosijski poslanik dl'a Organizacija od Severoatlantični Dogovor, skazal, čo on očekiva više starano činene rešenija od Tuskova vloda ob predkladane rozmestenije od čast' od amerikanska protivraketna obrona v Pol'ska.

"Novi pol'ski predsedatel' od vloda skazal, čo on bude rešit' tutta vešč posredstvem dialog s Vašington (po angliski Washington), Br'usel' (po francuzski Bruxelles) i Moskva (po ruski Москва). Tutčas jest' jasno, čo dialog s Moskva zakončil sja bez to, čo on bi daže počal sja. Ale tutčas ministr Sikorski (po pol'ski Radosław Sikorski) kaže vešči, ktore daže Kačin'ski (po pol'ski Kaczyński) ne skazal bi - čudže vojnne bazi objavijut sja na pol'ska teritorija. Tverdenije učinene od Sikorski ne soglosi s tverdenije, ktore Tusk (po pol'ski Donald Tusk) učinil više rano. Jest' treba, čobi ja pripomenul k svoji pol'ske kolegi ih nedavna istorija, ktora pokazuje, čo probovanija rozmestit' Pol'ska na konfrontacijna linija vsegda pričinili tragediji. Tak Pol'ska stratila nemalo jedna tretina od svoji grodžani v druga svetna vojna. Ja bil uvereni, čo iz tutta strašna lekcija, Pol'ska nauči sja planovat' svoja zagranična politika tak, čobi ona mala prijatelske odnošenija na cela dolgost' od svoja granica. Za to bilo bi jasno dobro, kogda ona mala bi interes rozvijat' odnošenija od dobro sosedstvo, partnerstvo i prijatelstvo tož s Rosijska Federacija."

(od Interfaks)

Рогозин: пробованија розместить Польска на "конфронтацијна линија" су небезепечне

3и февруарь 2008 - Дмитриј Рогозин (по руски Дмитрий Олегович Рогозин), росијски посланик дльа Организација од Североатлантични Договор, сказал, чо он очекива више старано чинене решенија од Тускова влода об предкладане розместеније од часть од американска противракетна оброна в Польска.

"Нови польски председатель од влода сказал, чо он буде решить тутта вешч посредствем диалог с Вашингтон (по англиски Washington), Брьусель (по французски Bruxelles) и Москва (по руски Москва). Тутчас јесть јасно, чо диалог с Москва закончил сја без то, чо он би даже почал сја. Але тутчас министр Сикорски (по польски Radosław Sikorski) каже вешчи, кторе даже Качиньски (по польски Kaczyński) не сказал би - чудже војнне бази објавијут сја на польска територија. Тверденије учинене од Сикорски не соглоси с тверденије, кторе Туск (по польски Donald Tusk) учинил више рано. Јесть треба, чоби ја припоменул к своји польске колеги их недавна историја, ктора показује, чо пробованија розместить Польска на конфронтацијна линија всегда причинили трагедији. Так Польска стратила немало једна третина од своји гроджани в друга светна војна. Ја бил уверени, чо из тутта страшна лекција, Польска научи сја плановать своја загранична политика так, чоби она мала пријателске одношенија на цела долгость од своја граница. За то било би јасно добро, когда она мала би интерес розвијать одношенија од добро соседство, партнерство и пријателство тож с Росијска Федерација."

(од Интерфакс)

2/03/2008

Serbske prezidentske vibori počali sja / Сербске президентске вибори почали сја

3i fevruar' 2008 - Serbske prezidentske vibori, ktore počali sja v nedelok, su videne od analitiki jak referendum ob buduščost' od tuttoj balkanski kraj. Od 7:00 aždo 20:00 (central'noevropejsko vremeno), sedem milioni od vibirateli budut glosovat', čobi oni vibrali medžu dl'a-zapadni tutčasni prezident Boris Tadič (po serbski Boris Tadić) i jego dl'a-ruski supernik Tomislav Nikolič (po serbski Tomislav Nikolić). Tutto su perve vibori soglosno nova serbska konstitucija, ktora bila akceptovana posle to, čo Černogora oglosila nezaležnost' iz unija so Serbija v god 2006. Tutte vibori su povtor'ovanije od situacija v god 2004, kogda Tadič iz dl'a-zapadna Demokratična Partija i Nikolič iz nacionalistična Serbska Radikal'na Partija tož konkurovali jedin protiv drugi.

Ale tutčasne vibori budut više dramatične; predskazujut, čo oni budut mnogo tesne, za čo Serbija bude stojat' protiv oddelenije od jej južna provincija Kosovo. Hot'a posledne anketi davajut' tesno vigranije k Tadič, ne jest' možlivo predskazat' vigratel'. Vigratel' od vibori reši, jesli Serbija bude prodolžovat' dl'a-zapadna reforma i više blizke odnošenija k Evropejska Unija, ili jesli ona iztvori nejaki aljanc s svoj tradicijni sojuznik Rosija. Rezul'tat tož reši serbska reakcija na očekivano oglosenije od nezaležnost' od Kosovo, gde misija od Sjedinene Narodi vloda i gde etnične Alban`ci, ktore hočut nezaležnost', dominujut.

Jak Tadič, tak i Nikolič su protiv nezaležnost' od Kosovo, ale Tadič izkl'učil upotrebenije od sila i verojatno bi proboval konservovat' blizke odnošenija k Evropejska Unija i k Sjedinene Štati daže kogda oni bi priznali nezaležnost' od Kosovo. Nikolič skazal, čo jest' treba, čobi Serbija anulovala svoje možlivo členstvo v Evropejska Unija, jesli tuttoj blok bude podderžovat' nezaležnost' od Kosovo. On hoče više blizke odnošenija k Rosija, ktora podderžuje Serbija na problem od Kosovo. "Ja maju tol'ko jedna mala prosba k Evropejska Unija: čobi ona ne dotikala Kosovo i Metohija. Za čo mi jesmi gordi narod i mi ne potrebujemo pernik i bič," Nikolič skazal v kampanija. "Ne jest' nijaka Evropejska Unija dl'a nam, jesli ona vozme naše Kosovo." Nikolič bil podpredsedatel' od vloda od bivša Jugoslavija v godi 1998-1999, kogda Organizacija od Severoatlantični Dogovor bombardovala Serbija.

Albanske lid`ri od Kosovo skazali, čo oni oglošut nezaležnost' nekol'ke d`ni posle serbske vibori, bez obzira na to, kto vigra, i oni očekivajut, čo Sjedinene Štati i množinstvo od evropejskounijne štati skoro priznajut to.

(od Sin'hua Njuz Ejdžensi)

3и февруарь 2008 - Сербске президентске вибори, кторе почали сја в неделок, су видене од аналитики јак референдум об будушчость од туттој балкански крај. Од 7:00 аждо 20:00 (центральноевропејско времено), седем милиони од вибиратели будут глосовать, чоби они вибрали меджу дльа-западни тутчасни президент Борис Тадич (по сербски Борис Тадић) и јего дльа-руски суперник Томислав Николич (по сербски Томислав Николић). Тутто су перве вибори соглосно нова сербска конституција, ктора била акцептована после то, чо Черногора оглосила незалежность из унија со Сербија в год 2006. Тутте вибори су повторьованије од ситуација в год 2004, когда Тадич из дльа-западна Демократична Партија и Николич из националистична Сербска Радикальна Партија тож конкуровали једин против други.

Але тутчасне вибори будут више драматичне; предсказујут, чо они будут много тесне, за чо Сербија буде стојать против одделеније од јеј јужна провинција Косово. Хотьа последне анкети давајуть тесно виграније к Тадич, не јесть можливо предсказать вигратель. Вигратель од вибори реши, јесли Сербија буде продолжовать дльа-западна реформа и више близке одношенија к Европејска Унија, или јесли она изтвори нејаки алјанц с свој традицијни сојузник Росија. Результат тож реши сербска реакција на очекивано оглосеније од незалежность од Косово, где мисија од Сјединене Народи влода и где етничне Албан`ци, кторе хочут незалежность, доминујут.

Јак Тадич, так и Николич су против незалежность од Косово, але Тадич изкльучил употребеније од сила и веројатно би пробовал консервовать близке одношенија к Европејска Унија и к Сјединене Штати даже когда они би признали незалежность од Косово. Николич сказал, чо јесть треба, чоби Сербија ануловала своје можливо членство в Европејска Унија, јесли туттој блок буде поддержовать незалежность од Косово. Он хоче више близке одношенија к Росија, ктора поддержује Сербија на проблем од Косово. "Ја мају только једна мала просба к Европејска Унија: чоби она не дотикала Косово и Метохија. За чо ми јесми горди народ и ми не потребујемо перник и бич," Николич сказал в кампанија. "Не јесть нијака Европејска Унија дльа нам, јесли она возме наше Косово." Николич бил подпредседатель од влода од бивша Југославија в годи 1998-1999, когда Организација од Североатлантични Договор бомбардовала Сербија.

Албанске лид`ри од Косово сказали, чо они оглошут незалежность некольке д`ни после сербске вибори, без обзира на то, кто вигра, и они очекивајут, чо Сјединене Штати и множинство од европејскоунијне штати скоро признајут то.

(од Синьхуа Нјуз Ејдженси)

2/02/2008

Sjedinene Štati i Pol'ska osnovno dogovorili ob protivraketna obrona / Сјединене Штати и Польска основно договорили об противракетна оброна

2i fevruar' 2008 - Pol'ska skazala v pjatok, čo ona dosagnula osnovno soglosenije s Sjedinene Štati ob plani rozmestit' protivraketna obrona na pol'ska teritorija. Pol'ski minister od zagranične vešči Radoslav Sikorski (po pol'ski Radosław Sikorski) skazal, čo posle stretenija s amerikanske činovniki on jest' zadovoleni, čo Sjedinene Štati budut rešat' bezpečnostne problemi, ktore Pol'ska hoče rešat'.

Tutto davanije znat' verojatno doda impul's k projekt, ktori Bušova vloda hoče počat' v tuttoj god. Projekt, ktori pričin'a spori s Rosija, vigl'adel ostaveni od novembr', kogda Donald Tusk (po pol'ski Donald Tusk) počal vlodnut' v Pol'ska.

Sikorski i amerikanska ministrica od zagranične vešči Kondoliza Rajs (po angliski Condoleezza Rice) govorili ob to, čo Sjedinene Štati pomožut k pol'ska vozdušna obrona. Sikorski skazal, čo dogovorovanija budut prodolžovat' ob detali od dogovor, ktori pozvoli k Sjedinene Štati, čobi oni rozmestili desjat' antiraketi jak čast' od ih protivraketna obrona. On odvergnul mnenija, čo tuttoj plan grozi Rosija. "Posilena pol'ska vozdušna obrona ne jest' cel'ovana protiv nikto," Sikorski skazal. "Ona tol'ko učini možlivo, čobi Pol'ska stala sja više sil'ni sojuznik od Organizacija od Severoatlantični Dogovor i od Sjedinene Štati od Amerika, i čobi Pol'ska mogla učastvovat' više mnoge vojnne operaciji.

(od Nju Jork Tajms)

2и февруарь 2008 - Польска сказала в пјаток, чо она досагнула основно соглосеније с Сјединене Штати об плани розместить противракетна оброна на польска територија. Польски министер од заграничне вешчи Радослав Сикорски (по польски Radosław Sikorski) сказал, чо после стретенија с американске чиновники он јесть задоволени, чо Сјединене Штати будут решать безпечностне проблеми, кторе Польска хоче решать.

Тутто даваније знать веројатно дода импульс к пројект, ктори Бушова влода хоче почать в туттој год. Пројект, ктори причиньа спори с Росија, вигльадел оставени од новембрь, когда Доналд Туск (по польски Donald Tusk) почал влоднуть в Польска.

Сикорски и американска министрица од заграничне вешчи Кондолиза Рајс (по англиски Condoleezza Rice) говорили об то, чо Сјединене Штати поможут к польска воздушна оброна. Сикорски сказал, чо договорованија будут продолжовать об детали од договор, ктори позволи к Сјединене Штати, чоби они розместили десјать антиракети јак часть од их противракетна оброна. Он одвергнул мненија, чо туттој план грози Росија. "Посилена польска воздушна оброна не јесть цельована против никто," Сикорски сказал. "Она только учини можливо, чоби Польска стала сја више сильни сојузник од Организација од Североатлантични Договор и од Сјединене Штати од Америка, и чоби Польска могла участвовать више многе војнне операцији.

(од Нју Јорк Тајмс)

2/01/2008

Protivniki predupredžujut protiv radiacija iz amerikanska radarna baza v Čehija

Protivniki predupredžujut protiv radiacija iz amerikanska radarna baza v Čehija

30i januar' 2008 - Protivniki od planovana amerikanska radarna baza v Čehija predupredžili v sreda znovu protiv elektromagnetična radiacija iz baza, ktora mala bi odricatel'ni vpliv na l'udsko zdrovije. Ona bi tož zagrozila aviacija v oblast' s diametr pjat'dsat' kilometri i aeroport Praga-Ruzine (po česki Letiště Praha-Ruzyně), aktivisti iz asociacija "Ne k bazi" (po česki Ne základnám) skazali. Risk jest' ne tol'ko dl'a tamte, kto žijut pri baza, ale tož dl'a l'udi v ine oblasti od kraj, i tož dl'a glovni grod Praga (po česki Praha), skazal Jan Žižka (po česki Jan Žižka), podderžovatel od referendum ob radarna baza.

Oni planujut dat' tuttoj slučaj k Konsilium od Evropa. Soglosno nim, taka baza zagrozila bi suverennost' i teritorial'na celostnost' od Čehija i tož žitija od jej obitateli; amerikanski radar v Čehija učinil bi geopolitični vpliv od Sjedinene Štati v Central'na Evropa više silni, i on bi tož podderžal amerikanski vojnni promisl.

Planovana radarna baza, ktora jest' čast' od amerikanska protivraketna obrona, stretila silna opozicija v kraj. Nedavne anketi pokazali, čo okolo 70% od česke grodžani jest' protiv baza. Sjedinene Štati planujut rozmestit' protivraketna radarna baza v Čehija i antiraketna baza v Pol'ska. Dogovrovanija medžu Čehija i Sjedinene Štati prodolžujut. Rosija jest' silno protiv amerikanska protivraketna obrona v oba kraji.

(od Sin'hua Njuz Ejdžensi)

Противники предупреджујут против радиација из американска радарна база в Чехија

30и јануарь 2008 - Противники од планована американска радарна база в Чехија предупреджили в среда знову против електромагнетична радиација из база, ктора мала би одрицательни вплив на льудско здровије. Она би тож загрозила авиација в область с диаметр пјатьдсать километри и аеропорт Прага-Рузине (по чески Letiště Praha-Ruzyně), активисти из асоциација "Не к бази" (по чески Ne základnám) сказали. Риск јесть не только дльа тамте, кто жијут при база, але тож дльа льуди в ине области од крај, и тож дльа гловни грод Прага (по чески Praha), сказал Јан Жижка (по чески Jan Žižka), поддержовател од референдум об радарна база.

Они планујут дать туттој случај к Консилиум од Европа. Соглосно ним, така база загрозила би суверенность и териториальна целостность од Чехија и тож житија од јеј обитатели; американски радар в Чехија учинил би геополитични вплив од Сјединене Штати в Центральна Европа више силни, и он би тож поддержал американски војнни промисл.

Планована радарна база, ктора јесть часть од американска противракетна оброна, стретила силна опозиција в крај. Недавне анкети показали, чо около 70% од ческе гроджани јесть против база. Сјединене Штати планујут розместить противракетна радарна база в Чехија и антиракетна база в Польска. Договрованија меджу Чехија и Сјединене Штати продолжујут. Росија јесть силно против американска противракетна оброна в оба краји.

(од Синьхуа Нјуз Ејдженси)

1/29/2008

Професор од Университет Мичиган уступи своје американско гроджанство, јесли он буде вибрани јак чески президент

Profesor od Universitet Mičigan ustupi svoje amerikansko grodžanstvo, jesli on bude vibrani jak česki prezident

26i januar' 2008 - Profesor od ekonomija v Universitet Mičigan (po angliski University of Michigan), ktori jest' kandidat v česke fevruarne prezidentske vibori, skazal v subotno intervju, čo on ustupi svoje amerikansko grodžanstvo, jesli on bude vibrani jak česki prezident. 55-letni kandidat Jan Švejnar (po česki Jan Švejnar) bil rodeni v bivša Čehoslovakija, izbegnul v vozrast 17 godi, kogda komunisti vladali kraj, i dostal amerikansko grodžanstvo v god 1981. Vrotili k nemu česko grodžanstvo v god 2001. "V slučaj, čo ja budu vibrani jak česki prezident, ja neposredno ustupiju svoje amerikansko grodžanstvo," Švejnar bil citovani v denna gazeta Mlada fronta DNES (po česki Mladá fronta DNES).

Švejnar jest' profesor od ekonomija i biznesna administracija i direktor od Centr dl'a Medžunarodna Politika v Universitet Mičigan. Švejnar, ktori bil ekonomični konsul'tovatel od bivši česki prezident Vaclav Havel (po česki Václav Havel), ne jest' člen od nijaka politična partija v Čehija.

Prezident v Čehija jest' glovno obr'adni činovnik, vibirani od dva-palatni parlament. Očekivajut vigranije od tutčasni 66-letni prezident Vaclav Klaus (po česki Václav Klaus), ktori jest' Švejnarov jedini protivnik v vibori, planovane dl'a 8i fevruar'.

Nektore zakonodateli skazali, čo Švejnarovo amerikansko grodžanstvo mogl bi bit' problem dl'a nim. Švejnar skazal, čo to bilo težko rešenije i on učinil jego posle to, čo on stretil mnogo sto l'udi v celi kraj v posledne sedmici, ktore dali k nemu znat', čo "oni očekivajut, čo lojal'nost' od glova od štat k kraj bude potverdena posredstvem tol'ko česko grodžanstvo". Švejnarove deti i žena su amerikanske grodžani.

(od Em Lajv)

Професор од Университет Мичиган уступи своје американско гроджанство, јесли он буде вибрани јак чески президент

26и јануарь 2008 - Професор од економија в Университет Мичиган (по англиски University of Michigan), ктори јесть кандидат в ческе февруарне президентске вибори, сказал в суботно интервју, чо он уступи своје американско гроджанство, јесли он буде вибрани јак чески президент. 55-летни кандидат Јан Швејнар (по чески Jan Švejnar) бил родени в бивша Чехословакија, избегнул в возраст 17 годи, когда комунисти владали крај, и достал американско гроджанство в год 1981. Вротили к нему ческо гроджанство в год 2001. "В случај, чо ја буду вибрани јак чески президент, ја непосредно уступију своје американско гроджанство," Швејнар бил цитовани в денна газета Млада фронта ДНЕС (по чески Mladá fronta DNES).

Швејнар јесть професор од економија и бизнесна администрација и директор од Центр дльа Меджународна Политика в Университет Мичиган. Швејнар, ктори бил економични консультовател од бивши чески президент Вацлав Хавел (по чески Václav Havel), не јесть член од нијака политична партија в Чехија.

Президент в Чехија јесть гловно обрьадни чиновник, вибирани од два-палатни парламент. Очекивајут виграније од тутчасни 66-летни президент Вацлав Клаус (по чески Václav Klaus), ктори јесть Швејнаров једини противник в вибори, плановане дльа 8и февруарь.

Некторе законодатели сказали, чо Швејнарово американско гроджанство могл би бить проблем дльа ним. Швејнар сказал, чо то било тежко решеније и он учинил јего после то, чо он стретил много сто льуди в цели крај в последне седмици, кторе дали к нему знать, чо "они очекивајут, чо лојальность од глова од штат к крај буде потвердена посредствем только ческо гроджанство". Швејнарове дети и жена су американске гроджани.

(од Ем Лајв)

1/13/2008

Pol'ski obronni minister v Vašington / Польски обронни министер в Вашингтон

12i januar' 2008 - Pol'ski obronni minister Bogdan Klih (po pol'ski Bogdan Klich) putuje v Vašington (po angliski Washington) v tuttoj vikend, čobi on dogovoroval s amerikanski obronni minister Robert Gejts (po angliski Robert Gates) ob plani rozmestit' protivraketna obrona na pol'ska počva. Nova vlada v Varšava (po pol'ski Warszawa), ktora je rezul'tat od oktobrne vibori, signalizuje, čo ona hoče više dobre uslovija dl'a rozmestenije od desjat' antiraketi v Pol'ska než minula vlada hotela. Čehija tož dogovoruje uslovija dl'a umistenije od radarna čast' od protivraketna obrona v kraj. Pol'ski predsedatel' od vlada Donald Tusk (po pol'ski Donald Tusk), ktori stretil svoj česki kolega Mirek Topolanek (po česki Mirek Topolánek) v tutta sedmica, skazal, čo oba kraji hočut kooperovat' i rozmen'at' informaciji v časi od dogovorovanija. Na presa-konferencija, Tusk skazal, čo najviše važna vešč ob dogovorovanija od protiv-raketna obrona ne jest' data od ih konec, ale izpolnenije od pol'ske i česke očekivanija. Tusk tož skazal, čo jesli obrona bude akceptovana, jest' treba, čobi ona učinila pol'ska bezpečnost' više dobra.

(od Pol'sko Radio)

12и јануарь 2008 - Польски обронни министер Богдан Клих (по польски Bogdan Klich) путује в Вашингтон (по англиски Washington) в туттој викенд, чоби он договоровал с американски обронни министер Роберт Гејтс (по англиски Robert Gates) об плани розместить противракетна оброна на польска почва. Нова влада в Варшава (по польски Warszawa), ктора је результат од октобрне вибори, сигнализује, чо она хоче више добре условија дльа розместеније од десјать антиракети в Польска неж минула влада хотела. Чехија тож договорује условија дльа умистеније од радарна часть од противракетна оброна в крај. Польски председатель од влада Доналд Туск (по польски Donald Tusk), ктори стретил свој чески колега Мирек Тополанек (по чески Mirek Topolánek) в тутта седмица, сказал, чо оба краји хочут кооперовать и розменьать информацији в часи од договорованија. На преса-конференција, Туск сказал, чо највише важна вешч об договорованија од против-ракетна оброна не јесть дата од их конец, але изполненије од польске и ческе очекиванија. Туск тож сказал, чо јесли оброна буде акцептована, јесть треба, чоби она учинила польска безпечность више добра.

(од Польско Радио)

Šest'-letna pocelovala svoj školni kolega, za kara ona ne mogla jehat' posredstvem avtobus

Šest'-letna pocelovala svoj školni kolega, za kara ona ne mogla jehat' posredstvem avtobus

6i januar' 2008 - Jest' treba, čobi amerikanske deti postupali moral'no uže od mali vozrast. Šest'-letna učenica ne mogla tri d`ni voidet' v školni avtobus posle to, čo ona v nemu pocelovala svoj više stari školni kolega.

Škola klasifikovala jej postupanije jak protiv dobre nravi i vignala jej iz avtobus. Devčinka bila osudena posredstvem kameri rozmestene v avtobus. Učenica prvo učinila sja uverena, čo nikto ne gl'adi na nej, i posle to "ona dala detske pocelun`ki k svoj školni kolega", kaže devčinkin otec Frank Velaskes (po angliski Frank Velazquez).

On govoril s svoja dočera i objasnil k nej, čo ona ne može prosto pridet i "celovat' ine deti". Ale tridenno zabronenije voidet' v avtobus jest' prezmerno okrutno soglosno jego mnenije. Direktor od škola ne soglosi - on misli, čo kara polno odpoveda k vina; jest' treba, čobi deti sedeli na svoje mesta i ne nepokojili ine.

(od Bafalo Njuz)

Шесть-летна поцеловала свој школни колега, за кара она не могла јехать посредствем автобус

6и јануарь 2008 - Јесть треба, чоби американске дети поступали морально уже од мали возраст. Шесть-летна ученица не могла три д`ни воидеть в школни автобус после то, чо она в нему поцеловала свој више стари школни колега.

Школа класификовала јеј поступаније јак против добре нрави и вигнала јеј из автобус. Девчинка била осудена посредствем камери розместене в автобус. Ученица прво учинила сја уверена, чо никто не гльади на неј, и после то "она дала детске поцелун`ки к свој школни колега", каже девчинкин отец Франк Веласкес (по англиски Frank Velazquez).

Он говорил с своја дочера и објаснил к неј, чо она не може просто придет и "целовать ине дети". Але триденно заброненије воидеть в автобус јесть презмерно окрутно соглосно јего мненије. Директор од школа не соглоси - он мисли, чо кара полно одповеда к вина; јесть треба, чоби дети седели на своје места и не непокојили ине.

(од Бафало Нјуз)

1/06/2008

Pol'ska i Čehija budut diskutovat' ob protivraketna obrona / Польска и Чехија будут дискутовать об противракетна оброна

5i januar' 2008 - Pol'ska i Čehija prodolžujut diskusija ob amerikanske plani rozmestit protivraketna obrona v Evropa, protiv ktore Rosija jest'. Pol'ski premijer-minister Donald Tusk (po pol'ski Donald Tusk) i jego česki kolega Mirek Topolanek (po česki Mirek Topolánek) strečut v sledujušča sedmica v Čehija, čobi oni diskutovali ob rozmestenije od protivraketna obrona v ih kraji. Sjedinene Štati od Amerika hočut mat' radar v Čehija i desjat' antiraketi v Pol'ska, čobi oni mogli obron'at' sja protiv raketne grozbi iz neprijatelske kraji, na primer Iran. Ruske činovniki ale kažut, čo protivraketna obrona grozi rosijska bezpečnost' i izničila bi balans od vooružene sili v Evropa.

(od RIA Novosti + Ert Tajms)

5и јануарь 2008 - Польска и Чехија продолжујут дискусија об американске плани розместит противракетна оброна в Европа, против кторе Росија јесть. Польски премијер-министер Доналд Туск (по польски Donald Tusk) и јего чески колега Мирек Тополанек (по чески Mirek Topolánek) стречут в следујушча седмица в Чехија, чоби они дискутовали об розместеније од противракетна оброна в их краји. Сјединене Штати од Америка хочут мать радар в Чехија и десјать антиракети в Польска, чоби они могли оброньать сја против ракетне грозби из непријателске краји, на пример Иран. Руске чиновники але кажут, чо противракетна оброна грози росијска безпечность и изничила би баланс од вооружене сили в Европа.

(од РИА Новости + Ерт Тајмс)

12/02/2007

Slovacka policija kaže, čo zaderžani radioaktivni material bil uran / Словацка полиција каже, чо задержани радиоактивни материал бил уран

30i november 2007 - V Mad'arska i sosedna Slovakija, policija zaderžala tri podozrevane l'udi, ktore mali material, ktori mogl bit' upotrebeni dl'a produkovanje od tak-nazivana brudna bomba.

Mad'arski predstavitel' Atila Kiš (po mad'arski Kiss Attila) kaže, čo posle mesjaci od gotovanja, mad'arska i slovacka policija zaderžala tri l'udi podozrevane za to, čo oni probovali prodat' obogateni uran za prinajmnej jedin milion dolari. Policija odkrila polovina od kilogram od obogateni uran v prošna forma. Činovniki skazali, čo material bil verojatno prokrijumčareni iz bivši Sovetski Sojuz v Slovakija. Material mogl bit' upotrebeni dl'a produkovanje od brudna bomba. Policija zaderžala mad'arski grodžan v Mad'arska i ini Mad'ar i Ukrajinec za granica v Slovakija.

Central'noevropejske členske kraji od Evropejska Unija, jak na primer Mad'arska i Slovakija, su pod natisk, čobi oni učinili svoji granici na neevropejskounijne kraji više bezpečne. Šengenski Dogovor skoro učini možlivo, čobi oba kraji zakončili sistematične granične kontroli vnutri Evropejska Unija.

Mad'arska učinila svoje usilje odkrivat' obogateni uran više intensivno; situacija jest' nebezpečna dl'a nej, za čo nelegal'na migracija i krijumčarenje stavajut više časte. Medžunarodna Agencija na Atomna Energija kaže, čo v posledni god, ona zaregistrovala više mnogo než 250 slučaji od radioaktivni material, ktori bil ukradeni, prokrijumčareni ili posedovani od neupolnomočene osobi. To jest' 400% više visoko čislo než v god 2002. Atomne eksperti kažut, čo krijumčarene materiali su obično iz Rosija i ine kraji od bivši Sovetski Sojuz, za čo bezpečnost' od atomni promisl stala više loša od kolaps od Sovetski Sojuz v god 1991.

(od Glos od Amerika)

481,4 grami od obogateni uranni proh 481,4 грами од обогатени уранни прох

30и новембер 2007 - В Мадьарска и соседна Словакија, полиција задержала три подозреване льуди, кторе мали материал, ктори могл бить употребени дльа продукованје од так-називана брудна бомба.

Мадьарски представитель Атила Киш (по мадьарски Kiss Attila) каже, чо после месјаци од готованја, мадьарска и словацка полиција задержала три льуди подозреване за то, чо они пробовали продать обогатени уран за принајмнеј једин милион долари. Полиција одкрила половина од килограм од обогатени уран в прошна форма. Чиновники сказали, чо материал бил веројатно прокријумчарени из бивши Советски Сојуз в Словакија. Материал могл бить употребени дльа продукованје од брудна бомба. Полиција задержала мадьарски гроджан в Мадьарска и ини Мадьар и Украјинец за граница в Словакија.

Центральноевропејске членске краји од Европејска Унија, јак на пример Мадьарска и Словакија, су под натиск, чоби они учинили своји граници на неевропејскоунијне краји више безпечне. Шенгенски Договор скоро учини можливо, чоби оба краји закончили систематичне граничне контроли внутри Европејска Унија.

Мадьарска учинила своје усилје одкривать обогатени уран више интенсивно; ситуација јесть небезпечна дльа неј, за чо нелегальна миграција и кријумчаренје ставајут више часте. Меджународна Агенција на Атомна Енергија каже, чо в последни год, она зарегистровала више много неж 250 случаји од радиоактивни материал, ктори бил украдени, прокријумчарени или поседовани од неуполномочене особи. То јесть 400% више високо число неж в год 2002. Атомне експерти кажут, чо кријумчарене материали су обично из Росија и ине краји од бивши Советски Сојуз, за чо безпечность од атомни промисл стала више лоша од колапс од Советски Сојуз в год 1991.

(од Глос од Америка)

Bosnijske politiki odvročajut kriza / Боснијске политики одврочајут криза

30i november 2007 - Bosnijske lid`ri od Serbi, Muslimani i Horvati dogovorili medžunarodno podderžovane parlamentne reformi i oni tak tesno odvrotili politična kriza.

Miroslav Lajčak (po slovacki Miroslav Lajčák), mocni medžunarodni poslanik v Bosnija i Hercegovina, privital dogovor jak krok k eventual'no členstvo v Evropejska Unija. On grozil, čo on akceptuje reformi sam, jesli dogovor ne bude dosaženi v tutta sedmica. Bosnijske Serbi kazali, čo reformi učnili bi više mala ih moc v skupština, ktora od konec od vojna bila rozdelena medžu serbske, muslimanske i horvatske politiki. Kažut, čo od dogovor iz Dejton (po angliski Dayton), ktori zakončil vojna v god 1995, nesoglosenje ob Lajčakove plani bilo najviše loše dl'a Bosnija i Hercegovina. Dogovor iz Dejton rozdelil Bosnija i Hercegovina medžu bosnijskoserbski entitet i muslimansko-horvatska federacija s slaba central'na vlada. Najviše visoka jurisdikcija nad kraj bila dana k poslanik označani od Evropejska Unija i od Organizacija od Objedinene Naciji, ktori mal moc uvol'nat' minist`ri i činit' zakonodatelstvo.

Pjatnični dogovor učini možlivo, čobi dogovori prodolžovali ob reforma od policijna sila - glovno uslovje, ktoro jest' treba izpolnit', čobi Bosnija i Hercegovina mogla podpisat' predčlenski dogovor s Evropejska Unija. "To jest' sil'na pozitivna vest' dl'a Evropa iz Sarajevo (po bosnijski Sarajevo)," Miroslav Lajčak skazal. "Ja jesem uvereni, čo reakcija od Evropejska Unija bude mnogo pozitivna." Jego reformi hoteli učinit' central'na vlada v Sarajevo više sil'na, čobi bilo više težko dl'a zakonodateli blokovat' zakonodatelstvo posredstvem bojkotovanje od glosovanje. Očekivajut, čo parlament utverdi reformi v pjatok.

(od Bi Bi Si Njuz)

Premijer-minister Nikola Špirič (po serbski Nikola Špirić), bosnijski Serb, odšel jak protest protiv reformi više rano v tuttoj mesjac. Премијер-министер Никола Шпирич (по сербски Никола Шпирић), боснијски Серб, одшел јак протест против реформи више рано в туттој месјац.

30и новембер 2007 - Боснијске лид`ри од Серби, Муслимани и Хорвати договорили меджународно поддержоване парламентне реформи и они так тесно одвротили политична криза.

Мирослав Лајчак (по словацки Miroslav Lajčák), моцни меджународни посланик в Боснија и Херцеговина, привитал договор јак крок к евентуально членство в Европејска Унија. Он грозил, чо он акцептује реформи сам, јесли договор не буде досажени в тутта седмица. Боснијске Серби казали, чо реформи учнили би више мала их моц в скупштина, ктора од конец од војна била розделена меджу сербске, муслиманске и хорватске политики. Кажут, чо од договор из Дејтон (по англиски Dayton), ктори закончил војна в год 1995, несоглосенје об Лајчакове плани било највише лоше дльа Боснија и Херцеговина. Договор из Дејтон розделил Боснија и Херцеговина меджу боснијскосербски ентитет и муслиманско-хорватска федерација с слаба центральна влада. Највише висока јурисдикција над крај била дана к посланик означани од Европејска Унија и од Организација од Објединене Нацији, ктори мал моц увольнать минист`ри и чинить законодателство.

Пјатнични договор учини можливо, чоби договори продолжовали об реформа од полицијна сила - гловно условје, кторо јесть треба изполнить, чоби Боснија и Херцеговина могла подписать предчленски договор с Европејска Унија. "То јесть сильна позитивна весть дльа Европа из Сарајево (по боснијски Сарајево)," Мирослав Лајчак сказал. "Ја јесем уверени, чо реакција од Европејска Унија буде много позитивна." Јего реформи хотели учинить центральна влада в Сарајево више сильна, чоби било више тежко дльа законодатели блоковать законодателство посредствем бојкотованје од глосованје. Очекивајут, чо парламент утверди реформи в пјаток.

(од Би Би Си Нјуз)

Pol'ski premijer-minister potverdža plan izt'agnut' grupi iz Irak / Польски премијер-министер потверджа план изтьагнуть групи из Ирак

24i november 2007 - Novi premijer-minister od Pol'ska, Donald Tusk (po pol'ski Donald Tusk), potverdil, čo on izt'agne 900 pol'ske grupi iz Irak do konec od sledujušči god. Donald Tusk ne skazal točna data od izt'aženje, tol'ko čo ono bude zakončeno do jedin god. Izt'aženje verojatno ne učini pol'ske odnošenja s Vašington mene dobre, ale pol'ski prezident Leh Kačin'ski (po pol'ski Lech Aleksander Kaczyński) bude protiv. Leh Kačin'ski skazal, čo bistro izt'agnutje bilo bi "mnogo loše rešenje". Hot'a prezident jest' glovnokomandovač od vooružene sili, on priznal, čo on ne može zablokovat' vladne plani.

(od Ostrejlian Brodkasting Korporejšen)

24и новембер 2007 - Нови премијер-министер од Польска, Доналд Туск (по польски Donald Tusk), потвердил, чо он изтьагне 900 польске групи из Ирак до конец од следујушчи год. Доналд Туск не сказал точна дата од изтьаженје, только чо оно буде закончено до једин год. Изтьаженје веројатно не учини польске одношенја с Вашингтон мене добре, але польски президент Лех Качиньски (по польски Lech Aleksander Kaczyński) буде против. Лех Качиньски сказал, чо бистро изтьагнутје било би "много лоше решенје". Хотьа президент јесть гловнокомандовач од вооружене сили, он признал, чо он не може заблоковать владне плани.

(од Острејлиан Бродкастинг Корпорејшен)

Uroven' od glod v Nju Jork stava više visoka / Уровень од глод в Нју Јорк става више висока

22i november 2007 - Protiv-bedne grupi kažut, čo više mnogo než 1,3 milion l'udi, jedin iz šest' Njujork`ci, ne može pozvolit' k sobe dostatočna jeda i r'adi pri supne kuhni stavajut više dolge. Koalicija od Nju Jork (po angliski New York) protiv Glod kaže, čo nomer od l'udi v grod, ktore upotrebjajut spižarni od jeda i supne kuhni, stal 20% više visoki v god 2007. Nektore iz mesta dl'a distribucija od jeda uže ne možut zadovol'at' popit. Koalicija vini situacija glovno za više visoka beda i tož za vladne učinenje od pomaganje posredstvem jeda više malo.

"Tuttoj godni raport ob spižarni od jeda i supne kuhni pokazuje, čo dl'a više mnoge rabotajuče semji, deti i stare l'udi jest' treba iskat' jeda dl'a bedne l'udi," Džoel Berg (po angliski Joel Berg), vikonavajuči direktor od Koalicija, skazal v tverdenje. "Jesli glod staval više i više časti v tuttoj grod, daže kogda ekonomika bila ješče sil'na v posledni god, ne jest' divno, čo tutčas, kogda ekonomika stava više slaba, r'adi pri spižarni i kuhni stavajut ješče više dolge." Nektore distribucijne mesta skazali, čo oni ne budut močt' davat' porciji od indik dl'a Den' od Hvalaučinenje v četvertok, za čo oni dostavajut' tri-četvertinno mene mnogo od federal'na jeda. Banka od Jeda, neprofitna organizacija, ktora dava jeda k okolo tisjača spižarni, skazala, čo jej polici bili polovinno polne na srovn'anje s obična uroven'. Soglosno raport, 59% od programi od jeda, srovnano s 48% v posledni god, skazali, čo oni ne majut dostatočne resursi, čobi oni mogli zadovol'at' popit.

Amerikansko ministerstvo od rolnictvo kaže, čo 12,6 milioni domakinstva v celi kraj, ili više mnogo než 30 milioni l'udi - 10% od naselenje - ne mali dostatočna jeda v nejaki čas od god 2006.

22и новембер 2007 - Против-бедне групи кажут, чо више много неж 1,3 милион льуди, једин из шесть Нјујорк`ци, не може позволить к собе достаточна једа и рьади при супне кухни ставајут више долге. Коалиција од Нју Јорк (по англиски New York) против Глод каже, чо номер од льуди в грод, кторе употребјајут спижарни од једа и супне кухни, стал 20% више високи в год 2007. Некторе из места дльа дистрибуција од једа уже не можут задовольать попит. Коалиција вини ситуација гловно за више висока беда и тож за владне учиненје од помаганје посредствем једа више мало.

"Туттој годни рапорт об спижарни од једа и супне кухни показује, чо дльа више многе работајуче семји, дети и старе льуди јесть треба искать једа дльа бедне льуди," Джоел Берг (по англиски Joel Berg), виконавајучи директор од Коалиција, сказал в тверденје. "Јесли глод ставал више и више части в туттој грод, даже когда економика била јешче сильна в последни год, не јесть дивно, чо тутчас, когда економика става више слаба, рьади при спижарни и кухни ставајут јешче више долге." Некторе дистрибуцијне места сказали, чо они не будут мочть давать порцији од индик дльа День од Хвалаучиненје в четверток, за чо они доставајуть три-четвертинно мене много од федеральна једа. Банка од Једа, непрофитна организација, ктора дава једа к около тисјача спижарни, сказала, чо јеј полици били половинно полне на сровньанје с обична уровень. Соглосно рапорт, 59% од програми од једа, сровнано с 48% в последни год, сказали, чо они не мајут достаточне ресурси, чоби они могли задовольать попит.

Американско министерство од ролництво каже, чо 12,6 милиони домакинства в цели крај, или више много неж 30 милиони льуди - 10% од населенје - не мали достаточна једа в нејаки час од год 2006.

11/19/2007

Muž iz Čikago jest' protiv svoja deportacija za vladne tverdenja, čo on pomagal k nacisti ubivat' Jevreji

Muž iz Čikago jest' protiv svoja deportacija za vladne tverdenja, čo on pomagal k nacisti ubivat' Jevreji

16i november 2007 - Sedem desjatiletja ne bili dostatočne, čobi oni delili 88-letni muž iz Čikago (po angliski Chicago) od jego minulost'. Ministerstvo od spravedlivost' v četvertok dalo znat' svoje plani deportovat' Osip Džou Firiščak, ob ktori ono tverdi, čo on lgal ob svoja rol'a v Pol'ska okupovana od nacisti v čas od druga svetna vojna, čobi on mogl odidet' v Sjedinene Štati od Amerika.

Vlada tverdi, čo Firiščak bil člen od nacistična Ukrajinska Pomočna Policija, ktora pomogla ubit' 100 000 l'udi v jevrejsko geto. Ona tož tverdi, čo Firiščak ohron'al vezenje, čobi jevrejske vez`ni ne mogli izbegnut'.

Greg Gordon (po angliski Greg Gordon), prokuror od Firiščak v god 2005 i tutčasni učitel' od pravo v Universitet od Severna Dakota, skazal, čo dokazi v čas od sud bili jasne. "On bil s Ukrajinska Pomočna Policija, kogda ona činila strašne zverstva protiv jevrejsko naselenje," Gordon skazal.

Firiščak jest' protiv svoja deportacija, čobi on učinil svoje imeno čisto. On emigroval v Sjedinene Štati v god 1949 i on stal grodžan v god 1954. Možlivost' od apel'acija protiv deportacija zakonči sja v 10i dekember.

Firiščakove sosedi obron'ali jego i kazali, čo on jest' "slodki, neobični muž". "Jest' pravdno smutno, čo dl'a tutto naša vlada upotrebja groši," Dejvid Solk (po angliski David Salk) skazal.

Medžu to, ukrajinski prezident Viktor Juščenko (po ukrajinski Віктор Андрійович Ющенко) obron'al nagrada dana k muž obvineni za ubitje od tisjači od Jevreji v čas od druga svetna vojna. Ukrajinski nacionalistični lider Roman Šuhevič (po ukrajinski Роман Йосипович Шухевич) bil posmertno imenovani Geroj od Ukrajina v posledni mesjac za jego rol'a v pomaganje dl'a nezaležnost' od Ukrajina. Ale izsledovateli tverdžut, čo sili pod Šuhevič pomogli ubit' nemalo 4 000 Jevreji v god 1941.

(od Fox Njuz)

Муж из Чикаго јесть против своја депортација за владне тверденја, чо он помагал к нацисти убивать Јевреји

16и новембер 2007 - Седем десјатилетја не били достаточне, чоби они делили 88-летни муж из Чикаго (по англиски Chicago) од јего минулость. Министерство од справедливость в четверток дало знать своје плани депортовать Осип Джоу Фиришчак, об ктори оно тверди, чо он лгал об своја рольа в Польска окупована од нацисти в час од друга светна војна, чоби он могл одидеть в Сјединене Штати од Америка.

Влада тверди, чо Фиришчак бил член од нацистична Украјинска Помочна Полиција, ктора помогла убить 100 000 льуди в јеврејско гето. Она тож тверди, чо Фиришчак охроньал везенје, чоби јеврејске вез`ни не могли избегнуть.

Грег Гордон (по англиски Greg Gordon), прокурор од Фиришчак в год 2005 и тутчасни учитель од право в Университет од Северна Дакота, сказал, чо докази в час од суд били јасне. "Он бил с Украјинска Помочна Полиција, когда она чинила страшне зверства против јеврејско населенје," Гордон сказал.

Фиришчак јесть против своја депортација, чоби он учинил своје имено чисто. Он емигровал в Сјединене Штати в год 1949 и он стал гроджан в год 1954. Можливость од апельација против депортација закончи сја в 10и декембер.

Фиришчакове соседи оброньали јего и казали, чо он јесть "слодки, необични муж". "Јесть правдно смутно, чо дльа тутто наша влада употребја гроши," Дејвид Солк (по англиски David Salk) сказал.

Меджу то, украјински президент Виктор Јушченко (по украјински Віктор Андрійович Ющенко) оброньал награда дана к муж обвинени за убитје од тисјачи од Јевреји в час од друга светна војна. Украјински националистични лидер Роман Шухевич (по украјински Роман Йосипович Шухевич) бил посмертно именовани Герој од Украјина в последни месјац за јего рольа в помаганје дльа незалежность од Украјина. Але изследователи тверджут, чо сили под Шухевич помогли убить немало 4 000 Јевреји в год 1941.

(од Фоx Нјуз)

11/18/2007

Pol'ski imigrant na aeroport bil ubiti posredstvem elektrošokovo oružje / Польски имигрант на аеропорт бил убити посредствем електрошоково оружје

16i november 2007 - Kanada opublikovala video, ktoro pokazuje posledne momenti v žitje od pol'ski imigrant, ktori bil ubiti posredstvem elektrošokovo oružje od policaj`ci tol'ko sekundi posle to, čo oni stretili jego na aeroport v Vankuver (po angliski Vancouver). Četiridsat'letni Robert Dzekan'ski (po pol'ski Robert Dziekański) iz Pešice (po pol'ski Pieszyce) v Pol'ska priletel na aeroport 10 sati napred; to bilo jego pervo letenje posredstvem samolet; on hotel počat' novo žitje s svoja mama, ktora žije v zapadna Kanada. Dzekan'ski počal postupat' bludno posle to, čo on ne videl svoja mama v bagažna zona - bezpečnostno mesto, dokuda jego mama ne mogla pridet'. On priletel v 14i oktober prez Frankfurt.

Koroner i policija počali sledstvo. Policijni predstavitel' skazal, čo video jest' tol'ko jedin mali dokaz. Video od turist pokazuje, jak Dzekan'ski upotrebja stuli i mali dreveni stol, čobi on vibudoval privremenna bariera pri vrota, ktore del'ut bezpečnostna zona i publična zona dl'a čekanje. Četiri policaj`ci prišli na mesto i stretili Dzekan'ski, ktori počal idet' proč. Policaj`ci upotrebjali protiv nemu 50 000 vol'ti od električnost'. Dzekan'ski spadnul na podloga i kričal za bol'. Ne jest' jasno, jesli Dzekan'ski umrel na aeroport ili više pozdno v bol'nica. Advokat od mama od Dzekan'ski skazal, čo on nadeja sja, čo video bude dostatočni dokaz dl'a to, čo policija jest' odpovedal'na za svoja nočna akcija.

(od NDTV)

16и новембер 2007 - Канада опубликовала видео, кторо показује последне моменти в житје од польски имигрант, ктори бил убити посредствем електрошоково оружје од полицај`ци только секунди после то, чо они стретили јего на аеропорт в Ванкувер (по англиски Vancouver). Четиридсатьлетни Роберт Дзеканьски (по польски Robert Dziekański) из Пешице (по польски Pieszyce) в Польска прилетел на аеропорт 10 сати напред; то било јего перво летенје посредствем самолет; он хотел почать ново житје с своја мама, ктора жије в западна Канада. Дзеканьски почал поступать блудно после то, чо он не видел своја мама в багажна зона - безпечностно место, докуда јего мама не могла придеть. Он прилетел в 14и октобер през Франкфурт.

Коронер и полиција почали следство. Полицијни представитель сказал, чо видео јесть только једин мали доказ. Видео од турист показује, јак Дзеканьски употребја стули и мали древени стол, чоби он вибудовал привременна бариера при врота, кторе дельут безпечностна зона и публична зона дльа чеканје. Четири полицај`ци пришли на место и стретили Дзеканьски, ктори почал идеть проч. Полицај`ци употребјали против нему 50 000 вольти од електричность. Дзеканьски спаднул на подлога и кричал за боль. Не јесть јасно, јесли Дзеканьски умрел на аеропорт или више поздно в больница. Адвокат од мама од Дзеканьски сказал, чо он надеја сја, чо видео буде достаточни доказ дльа то, чо полиција јесть одповедальна за своја ночна акција.

(од НДТВ)

11/11/2007

Indijsko-rosijske torgovne odnošenja potrebujut jakostni impul's / Индијско-росијске торговне одношенја потребујут јакостни импульс

9i november 2007 - Indija riskuje, čo ona strati Rosija jako torgovni i ekonomični partner dl'a budušče godi, jestli ona ne učini "jakostni impul's", indijski posel Prabhat Šukla skazal.

"V čas od budušče 3-4 godi, mi ili učinimo jakostni impul's, ili Indija strati Rosija dl'a budušče godi," on predupredžil. Prabhat Šukla skazal, čo podderžovanje od biznes medžu oba kraji bude glovni prioritet od jego misija v Moskva (po ruski Москва). "Podderžovanje od biznes jest' moj prioritetni cel'. To bude baza od moja misija."

Indijsko-rosijska torgovja stala više mala iz 5 miliardi dolari v posledne d`ni od Sovetski Sojuz pred jedno-i-polovina desetiletje k tutdenne 4 miliardi dolari. Nedavno rastenje jest' pričineno glovno od nestabil'na cennost' od dolar. Na ih posledni samit v januar v N'u Delhi (po hindi नई दिल्ली, po pendžabski ਨਵੀਂ ਦਿੱਲੀ, po urdu نئی دلی), premijer-minister Manmohan Singh (po pendžabski ਮਨਮੋਹਨ ਸਿੰਘ) i rosijski prezident Vladimir Putin (po ruski Владимир Владимирович Путин) rešili cel' na 10miliarddolardni dvustronni torgovni ternover do god 2010.

Dvustronno ekonomično vzajemodejstvje tož bude jedna iz glovne temi od indijsko-rosijski samit v 12i november.

(od Te Hindu Biznes Lajn)

9и новембер 2007 - Индија рискује, чо она страти Росија јако торговни и економични партнер дльа будушче годи, јестли она не учини "јакостни импульс", индијски посел Прабхат Шукла сказал.

"В час од будушче 3-4 годи, ми или учинимо јакостни импульс, или Индија страти Росија дльа будушче годи," он предупреджил. Прабхат Шукла сказал, чо поддержованје од бизнес меджу оба краји буде гловни приоритет од јего мисија в Москва (по руски Москва). "Поддержованје од бизнес јесть мој приоритетни цель. То буде база од моја мисија."

Индијско-росијска торговја стала више мала из 5 милиарди долари в последне д`ни од Советски Сојуз пред једно-и-половина десетилетје к тутденне 4 милиарди долари. Недавно растенје јесть причинено гловно од нестабильна ценность од долар. На их последни самит в јануар в Ньу Делхи (по хинди नई दिल्ली, по пенджабски ਨਵੀਂ ਦਿੱਲੀ, по урду نئی دلی), премијер-министер Манмохан Сингх (по пенджабски ਮਨਮੋਹਨ ਸਿੰਘ) и росијски президент Владимир Путин (по руски Владимир Владимирович Путин) решили цель на 10милиарддолардни двустронни торговни терновер до год 2010.

Двустронно економично взајемодејствје тож буде једна из гловне теми од индијско-росијски самит в 12и новембер.

(од Те Хинду Бизнес Лајн)

Obecanje od više dobre odnošenja medžu Pol'ska i Evropejska Unija / Обецанје од више добре одношенја меджу Польска и Европејска Унија

8i november 2007 - Novi pol'ski premijer-minister Donald Tusk (po pol'ski Donald Tusk) obecal učinit' odnošenja s Evropejska Unija više dobre - posle jego vigranje v vibori v posledni mesjac nad evroskeptični premijer-minister Jaroslav Kačin'ski (po pol'ski Jarosław Kaczyński). Donald Tusk stretil Žoze Barozu (po portugal'ski José Manuel Durão Barroso), predsedatel' od Evropejska Komisija, v Varšava (po pol'ski Warszawa). Žoze Barozu skazal, čo on očekiva dobra kooperacija i prijatelstvo od nova vlada.

V čas od svoja kampanija, liberal'ni Donald Tusk obvinil Jaroslav Kačin'ski, čo on izoluje Pol'ska od ostatok od Evropa. On skazal, čo ratifikacija od evropejskounijni Reformni Dogovor bude jedin iz jego prioriteti. Žoze Barozu tož stretil pol'ski prezident, Jaroslavov identični bliznec Leh Kačin'ski (po pol'ski Lech Aleksander Kaczyński), ktori ma mandat do god 2010. Ne znajut, jak Donald Tusk i Leh Kačin'ski budut kooperovat', za čo prezident ma veliki vpliv na zagranična politika.

(od Juron'uz)

8и новембер 2007 - Нови польски премијер-министер Доналд Туск (по польски Donald Tusk) обецал учинить одношенја с Европејска Унија више добре - после јего вигранје в вибори в последни месјац над евроскептични премијер-министер Јарослав Качиньски (по польски Jarosław Kaczyński). Доналд Туск стретил Жозе Барозу (по португальски José Manuel Durão Barroso), председатель од Европејска Комисија, в Варшава (по польски Warszawa). Жозе Барозу сказал, чо он очекива добра кооперација и пријателство од нова влада.

В час од своја кампанија, либеральни Доналд Туск обвинил Јарослав Качиньски, чо он изолује Польска од остаток од Европа. Он сказал, чо ратификација од европејскоунијни Реформни Договор буде једин из јего приоритети. Жозе Барозу тож стретил польски президент, Јарославов идентични близнец Лех Качиньски (по польски Lech Aleksander Kaczyński), ктори ма мандат до год 2010. Не знајут, јак Доналд Туск и Лех Качиньски будут кооперовать, за чо президент ма велики вплив на загранична политика.

(од Јуроньуз)

11/05/2007

Bosnijski premijer-minister odšel za evropejskounijne reformi / Боснијски премијер-министер одшел за европејскоунијне реформи

2i novembr 2007 - Premijer-minister od Bosnija i Hercegovina abdikoval jak protest posle to, čo on žaloval na parlamentne reformi predložene od medžunarodni administrator; on skazal, čo to moglo bi koštovat' členstvo od jego deržava v Evropejska Unija. Nikola Špirič (po serbski Nikola Špirić), Serb, nazval situacija drastična i skazal, čo pravne izmenenja dane znat' v posledni mesjac mogli bi zabronit' to, čobi jego etnično rozdelena deržava stala člen od Evropejska Unija. "Ja poslal svoja demisija k predsedatelstvo od Bosnija i Hercegovina," Nikola Špirič skazal v četvertok. "Medžunarodno společenstvo ne može vladat' v Bosnija i Hercegovina, kogda očekivajut, čo ja maju odpovedal'nost'," on skazal, i dodal, čo jego rešenje ne jest' "ni kapric, ni provokacija".

Politična kriza v Bosnija i Hercegovina jest' najviše važna od krovna medžuetnična vojna (1992-1995) i jej konec posredstvem mirni dogovor iz Dejton (po angliski Dayton). Dogovor rozdelil Bosnija i Hercegovina na serbski i muslimansko-horvatski entiteti s slaba central'na vlada s tri minist`ri iz vsa etnična grupa. Reformne predloženja su podderžovane od medžunarodni Konsilium dl'a Implementacija od Mirni Dogovor, ktori soderživa više mnogo než četiridsat' kraji i medžunarodne organizaciji, ktore nadzirajut uslovja od mirni dogovor. Miroslav Lajčak (po slovacki Miroslav Lajčák), visoki predstavitel' dl'a Bosnija i Hercegovina, dal v posledni mesjac znat' reformi podderžovane od Evropejska Unija, ktore hočut učinit' efektivnost' od central'na vlada od Bosnija i Hercegovina više visoka. Predloženja izmenili bi kal'kul'ovanje od kvorum tak, čo bilo bi više težko dl'a zakonodateli blokovat' rešenja prosto posredstvem ih absencija. Jesli parlament od Bosnija i Hercegovina ne akceptuje predloženja dl'a racionalizacija od proces od rešenje do 1i dekembr, Miroslav Lajčak akceptuje ih sam.

Nikola Špirič komentoval situacija tak, čo Bosnija i Hercegovina "na žalost' ne jest' suverenna deržava" dvanadsat' godi posle mirni dogovor. "Dvanadsat' godi posle Dejton, čudžin`ci majut ekskl'uzivna vlada nad tuttoj kraj i ja ver'u, čo to ne jest' dobro dl'a tuttoj kraj ili jego grodžani," on dodal. Serbske lid`ri su rozgnevane; oni kažut, čo izmenenja učini ih federal'na rol'a više mala i muslimansko prevladenje više veliko. Oni tož zagrozili, čo oni abdikujut zajedno, jesli reformi ne budut anulovane.

Miroslav Lajčak skazal, čo Špiričovo rešenje "ne jest' odpovedal'na akcija" i "ne učini nastojašča politična situacija više dobra". On skazal, čo nove predloženja ne podkopajut tri etnične grupi od Bosnija i Hercegovina - Muslimani, Serbi i Horvati - i apeloval k vlada, čobi ona považovala svoj zakonni obvjazok vladnut' pol'no do rešenje od situacija. Miroslav Lajčak skazal, čo jest' paradoksal'no, čo Nikola Špirič abdikoval za izmenenja predložene dl'a učinenje od jego rabota više legka. Evropejska Unija učinila reformi glovno uslovje dl'a členstvo od Bosnija i Hercegovina v tutčas 27-členni blok.

(od Al Džazira)

Nikola Špirič žaloval na nove reformi podderžovane od Evropejska Unija, za čo oni mogli bi učinit' etnično rozdelenje od Bosnija i Hercegovina mene dobro Никола Шпирич жаловал на нове реформи поддержоване од Европејска Унија, за чо они могли би учинить етнично розделенје од Боснија и Херцеговина мене добро

2и новембр 2007 - Премијер-министер од Боснија и Херцеговина абдиковал јак протест после то, чо он жаловал на парламентне реформи предложене од меджународни администратор; он сказал, чо то могло би коштовать членство од јего держава в Европејска Унија. Никола Шпирич (по сербски Никола Шпирић), Серб, назвал ситуација драстична и сказал, чо правне измененја дане знать в последни месјац могли би забронить то, чоби јего етнично розделена держава стала член од Европејска Унија. "Ја послал своја демисија к председателство од Боснија и Херцеговина," Никола Шпирич сказал в четверток. "Меджународно сполеченство не може владать в Боснија и Херцеговина, когда очекивајут, чо ја мају одповедальность," он сказал, и додал, чо јего решенје не јесть "ни каприц, ни провокација".

Политична криза в Боснија и Херцеговина јесть највише важна од кровна меджуетнична војна (1992-1995) и јеј конец посредствем мирни договор из Дејтон (по англиски Dayton). Договор розделил Боснија и Херцеговина на сербски и муслиманско-хорватски ентитети с слаба центральна влада с три минист`ри из вса етнична група. Реформне предложенја су поддержоване од меджународни Консилиум дльа Имплементација од Мирни Договор, ктори содержива више много неж четиридсать краји и меджународне организацији, кторе надзирајут условја од мирни договор. Мирослав Лајчак (по словацки Miroslav Lajčák), високи представитель дльа Боснија и Херцеговина, дал в последни месјац знать реформи поддержоване од Европејска Унија, кторе хочут учинить ефективность од центральна влада од Боснија и Херцеговина више висока. Предложенја изменили би калькульованје од кворум так, чо било би више тежко дльа законодатели блоковать решенја просто посредствем их абсенција. Јесли парламент од Боснија и Херцеговина не акцептује предложенја дльа рационализација од процес од решенје до 1и декембр, Мирослав Лајчак акцептује их сам.

Никола Шпирич коментовал ситуација так, чо Боснија и Херцеговина "на жалость не јесть суверенна держава" дванадсать годи после мирни договор. "Дванадсать годи после Дејтон, чуджин`ци мајут екскльузивна влада над туттој крај и ја верьу, чо то не јесть добро дльа туттој крај или јего гроджани," он додал. Сербске лид`ри су розгневане; они кажут, чо измененја учини их федеральна рольа више мала и муслиманско превладенје више велико. Они тож загрозили, чо они абдикујут заједно, јесли реформи не будут ануловане.

Мирослав Лајчак сказал, чо Шпиричово решенје "не јесть одповедальна акција" и "не учини настојашча политична ситуација више добра". Он сказал, чо нове предложенја не подкопајут три етничне групи од Боснија и Херцеговина - Муслимани, Серби и Хорвати - и апеловал к влада, чоби она поважовала свој законни обвјазок владнуть польно до решенје од ситуација. Мирослав Лајчак сказал, чо јесть парадоксально, чо Никола Шпирич абдиковал за измененја предложене дльа учиненје од јего работа више легка. Европејска Унија учинила реформи гловно условје дльа членство од Боснија и Херцеговина в тутчас 27-членни блок.

(од Ал Джазира)