21i avgust 2008 / 21и август 2008

21i avgust 2008 - Grupi od Sovetski Sojuz i ine kraji od Varšavski Dogovor vtorgnuli v Čehoslovakija i zakončili Pražska Vesna točno pred četiridsjat' godi. Pražska Vesna bila počana od komunistične intelektuali, ktore izrozumeli nastrojenije od společenstvo i uspešno izmenili lid`ri od partija. Prezidenti od Slovakija i Avstrija stretili včera, čobi oni položili ven`ci k bjust od bivši čehoslovacki politik Aleksander Dubček (po slovacki Alexander Dubček) pred slovacki parlament. Tutčasna vojna v Gruzija, ktora nekogda srovnivajut s vtorženije v Čehoslovakija, pospešila včerašno podpisanije od pol'sko-sjedinenoštatni dogovor ob rozmestenije od antiraketi v Pol'ska. Česko-sjedinenoštatni dogovor ob radar uže bil podpisani više rano. Sjedinenoštatna ministrica od zagranične vešči Kondoliza Rajs (po angliski Condoleezza Rice) skazala ob vojna v Gruzija: "Tutto ne jest' god 1968 i vtorženije v Čehoslovakija, gde Rosija može grozit' k sosed, okupuvat' glovni grod i prevrotit' vloda. Vešči izmenili sja." Česke činovniki ne soglošut jeden s drugi ob rosijsko-gruzinska vojna. "Čehija podderžuje gruzinsko usilije učinit' jej suverennost' više sil'na," premjer-minister Mirek Topolanek (po česki Mirek Topolánek) skazal v 8i avgust 2008. Ale prezident Vaclav Klaus (po česki Václav Klaus) ne soglosi, čo vloda vini tol'ko Rosija. Najviše važno nasledstvo od Pražska Vesna bilo poškodenije od medžunarodni komunistični muvemant. Česki premjer-minister Mirek Topolanek i jego slovacki kolega Robert Fico (po slovacki Robert Fico), ktori oficjal'no posetil Čehija, prazdnuvali jubilej pri grob od studentica zastrelena od vtorgnuteli v 26i avgust 2008. "Bratislavska Predvesna i Pražska Vesna bili son ob demokratizacija od společenstvo, son ob ser'jozne diskusiji ob velike ekonomične reformi i socijal'ne vešči, son ob ljudske prava," Fico skazal. Dati, ktore končajut na 8, su simbolične v čehoslovacka istorija: iztvorenije od Čehoslovakija v god 1918 i konec od perva svetna vojna, 1938 Mjunhenski Dogovor, preljudija k nemecka okupacija od Čehoslovakija, 1948 komunistični puč i 1968 Pražska Vesna, više mirni komunistični režim, i posle to sovetsko vtorženije.

21и август 2008 - Групи од Советски Союз и ине краї од Варшавски Договор вторгнули в Чехословакия и закончили Пражска Весна точно пред четиридсять годи. Пражска Весна била почана од комунистичне интелектуали, кторе изрозумели настроєниє од сполеченство и успешно изменили лид`ри од партия. Президенти од Словакия и Австрия стретили вчера, чоби они положили вен`ци к бюст од бивши чехословацки политик Александер Дубчек (по словацки Alexander Dubček) пред словацки парламент. Тутчасна война в Грузия, ктора некогда сровнивают с вторжениє в Чехословакия, поспешила вчерашно подписаниє од польско-сєдиненоштатни договор об розместениє од антиракети в Польска. Ческо-сєдиненоштатни договор об радар уже бил подписани више рано. Сєдиненоштатна министрица од заграничне вешчи Кондолиза Райс (по англиски Condoleezza Rice) сказала об война в Грузия: "Тутто не єсть год 1968 и вторжениє в Чехословакия, где Росия може грозить к сосед, окупувать гловни грод и превротить влода. Вешчи изменили ся." Ческе чиновники не соглошут єден с други об росийско-грузинска война. "Чехия поддержує грузинско усилиє учинить єй суверенность више сильна," премєр-министер Мирек Тополанек (по чески Mirek Topolánek) сказал в 8и август 2008. Але президент Вацлав Клаус (по чески Václav Klaus) не соглоси, чо влода вини только Росия. Найвише важно наследство од Пражска Весна било пошкодениє од меджународни комунистични мувемант. Чески премєр-министер Мирек Тополанек и єго словацки колега Роберт Фицо (по словацки Robert Fico), ктори официально посетил Чехия, празднували юбилей при гроб од студентица застрелена од вторгнутели в 26и август 2008. "Братиславска Предвесна и Пражска Весна били сон об демократизация од сполеченство, сон об серьйозне дискусиї об велике економичне реформи и социяльне вешчи, сон об людске права," Фицо сказал. Дати, кторе кончают на 8, су симболичне в чехословацка история: изтворениє од Чехословакия в год 1918 и конец од перва светна война, 1938 Мюнхенски Договор, прелюдия к немецка окупация од Чехословакия, 1948 комунистични пуч и 1968 Пражска Весна, више мирни комунистични режим, и после то советско вторжениє.

Predupredženije ob pol'sko-sjedinenoštatna protivraketna obrona / Предупредженије об польско-сјединеноштатна противракетна оброна

16i avgust 2008 - Rosijski general predupreždil, čo pol'sko soglosenije akceptuvat' čast' od sjedinenoštatna protivraketna obrona vistavilo kraj k rosijska vojnna ataka. General Anatolij Nogovicin (po ruski Анатолий Алексеевич Ноговицын), zastupnik od načal'nik od general'ni štab, skazal, čo rosijska vojnna doktrina pozvol'uvala bi jadrna ataka v taka situacija. Pol'ska soglosila gostit' čast' od sjedinenoštatna protivraketna obrona posle to, čo Vašington (po angliski Washington) soglosil posilit' pol'ska vozdušna obrona. Ukrajina jest' prigotovena otvorit' svoja protivraketna obrona k evropejske i ine čudže sili. Ukrajinski minister od zagranične vešči skazal, čo konec od dvustronni rosijski-ukrajinski dogovor više rano v tuttoj god "pozvoluje, čobi Ukrajina počala aktivna kooperacija s evropejske kraji". Tutto predloženije prišlo medžu spori od Kijev (po ukrajinski Київ) i Moskva (po ruski Москва) ob rosijsko vtorženije v časti od sosedna Gruzija, blizki sojuznik od Ukrajina. Tutto predloženije tož prišlo posle to, čo Pol'ska zakončila dogovoruvanije ob gostenije od časti od sjedinenoštatna protivraketna obrona, ktora Moskva opisuje jak grozba dl'a svoja nacional'na bezpečnost'. Ukrajinski minister od zagranične vešči skazal, čo Kijev mogl bi pozvat' evropejske partneri k sojedinenije od ih protivraketne obroni. (od Radjo Telefjiš Eren)

16и август 2008 - Росијски генерал предупреждил, чо польско соглосеније акцептувать часть од сјединеноштатна противракетна оброна виставило крај к росијска војнна атака. Генерал Анатолиј Ноговицин (по руски Анатолий Алексеевич Ноговицын), заступник од начальник од генеральни штаб, сказал, чо росијска војнна доктрина позвольувала би јадрна атака в така ситуација. Польска соглосила гостить часть од сјединеноштатна противракетна оброна после то, чо Вашингтон (по англиски Washington) соглосил посилить польска воздушна оброна. Украјина јесть приготовена отворить своја противракетна оброна к европејске и ине чудже сили. Украјински министер од заграничне вешчи сказал, чо конец од двустронни росијски-украјински договор више рано в туттој год "позволује, чоби Украјина почала активна кооперација с европејске краји". Тутто предложеније пришло меджу спори од Кијев (по украјински Київ) и Москва (по руски Москва) об росијско вторженије в части од соседна Грузија, близки сојузник од Украјина. Тутто предложеније тож пришло после то, чо Польска закончила договоруваније об гостеније од части од сјединеноштатна противракетна оброна, ктора Москва описује јак грозба дльа своја национальна безпечность. Украјински министер од заграничне вешчи сказал, чо Кијев могл би позвать европејске партнери к сојединеније од их противракетне оброни. (од Радјо Телефјиш Ерен)

Protestni marš od bosnijske Serbi za Karadžič / Протестни марш од боснијске Серби за Караджич

26i jul' 2008 - Nekol'ke tisjači od bosnijske Serbi učastnili jednočasinni marš organizovani v celi serbski entitet v Bosnija i Hercegovina v subota dl'a podderžovanije od zaderžani Radovan Kardžič (po serbskohorvatski Radovan Karadžić) podozrevani za genocid. Mirne marši i palenija od sveči su organizovane od nacionalistična Serbska Demokratična Partija (po serbskohorvatski Srpska demokratska stranka) založena od vojnni lider Karadžič. Okolo dva tisjači l'udi sobrali sja v Pale (po serbskohorvatski Pale), jego tverdin'a v vremeno od bosnijska vojna (1992-1995), gde jego semja žije. Karadžičeva semja ne bila videna na marš, ktori ostanovil sja pred cerkev, gde l'udi palili sveči jak molitva za Karadžič. Hot'a partija hotela mesi za jeho zdrovije, činovniki od pravoslavna cerkev odvergnuli to. Ale biskup Grigorije iz južna Hercegovina pozvolil svjaščeniki, čobi oni slavili mesi za Karadžič v Trebine (po serbskohorvatski Trebinje) i ine grodi. Karadžič i Ratko Mladič (po serbskohorvatski Ratko Mladić), ktori ješče nebil zaderžani, ostavajut geroji dl'a mnoge nacionalistične Serbi pomimo težke obvinenija protiv nim. Medžunarodni Karni Tribunal dl'a Bivša Jugoslavija obvinil Karadžič za vojnne zločini i genocid pri konec od bosnijska vojna. (od Indipendent Onlajn)

26и јуль 2008 - Некольке тисјачи од боснијске Серби участнили једночасинни марш организовани в цели сербски ентитет в Боснија и Херцеговина в субота дльа поддержованије од задержани Радован Карджич (по сербскохорватски Радован Караџић) подозревани за геноцид. Мирне марши и паленија од свечи су организоване од националистична Сербска Демократична Партија (по сербскохорватски Српска демократска странка) заложена од војнни лидер Караджич. Около два тисјачи льуди собрали сја в Пале (по сербскохорватски Пале), јего твердиньа в времено од боснијска војна (1992-1995), где јего семја жије. Караджичева семја не била видена на марш, ктори остановил сја пред церкев, где льуди палили свечи јак молитва за Караджич. Хотьа партија хотела меси за јехо здровије, чиновники од православна церкев одвергнули то. Але бискуп Григорије из јужна Херцеговина позволил свјашченики, чоби они славили меси за Караджич в Требине (по сербскохорватски Требиње) и ине гроди. Караджич и Ратко Младич (по сербскохорватски Ратко Младић), ктори јешче небил задержани, оставајут героји дльа многе националистичне Серби помимо тежке обвиненија против ним. Меджународни Карни Трибунал дльа Бивша Југославија обвинил Караджич за војнне злочини и геноцид при конец од боснијска војна. (од Индипендент Онлајн)

Tisjači učastnili marš za prava od makedonsko menšinstvo v Grecija / Тисјачи участнили марш за права од македонско меншинство в Греција

19i jul' 2008 - Tisjači od protestovateli učastnili marš v pjatok, čobi sosedna Grecija priznala makedonsko menšinstvo. Protest imal odnošenije k dolgi spor ob imeno medžu oba kraji. Ateni (po grecki Αθήνα) hočut, čobi Makedonija izmenila svoje imeno, za čo oni imajut strah, čo Makedonija možlivo mogla bi hotet' teritorija od severni grecki region nazivani Makedonija. Dogovorovanija ob imeno, posredkuvane od Organizacija od Objedinene Naciji, su zablokovane mnoge godi. Organizatori od pjatnični marš v makedonski glovni grod Skopje (po makedonski Скопје) skazali, čo okolo 8000 l'udi učastnili protest. Tož veterani iz grecka grodžanska vojna (1946-1949), ktore bojevali s porazene buntovniki, učastnili marš. "Narod ne može bit' vičerknuti posredstvem dekret. Jest' naše grodžansko pravo oglošuvat' sja jak Makedon`ci i mi nikogda ne ustupime to," Trajko Vel'anovski (po makedonski Трајко Вељановски), govoritel' od parlament, skazal k protestovateli. Više rano v tutta sedmica, makedonski premjer Nikola Gruevski (po makedonski Никола Груевски) napisal pismo k svoj grecki kolega Kostas Karamanlis (po grecki Κωνσταντίνος Αλεξάνδρου Καραμανλής), v ktoro on hotel priznanije od makedonsko menšinstvo. Ateni odvergajut bitije od tako menšinstvo i činovniki govor'ut tol'ko ob "govoriteli od slovjanski jazik", ktore žijut v severna Grecija. V pjatok Karamanlis obvinil Gruevski, čo on probuje podkopavat' dogovorovanija ob imeno. "Ne jest' nijako «makedonsko menšinstvo» v Grecija. Ono nikogda ne bilo. Vaše pismo jest' daleko od probovanija, ktore su činene v dogovorovanija ob imeno i dl'a više dobre vzajemne odnošenija, i ono govori ob nebuduče vešči," Karamanlis napisal v odpoved' dl'a Gruevski. (od Internašenal Herald Tribjun)

19и јуль 2008 - Тисјачи од протестователи участнили марш в пјаток, чоби соседна Греција признала македонско меншинство. Протест имал одношеније к долги спор об имено меджу оба краји. Атени (по грецки Αθήνα) хочут, чоби Македонија изменила своје имено, за чо они имајут страх, чо Македонија можливо могла би хотеть територија од северни грецки регион називани Македонија. Договорованија об имено, посредкуване од Организација од Објединене Нацији, су заблоковане многе годи. Организатори од пјатнични марш в македонски гловни грод Скопје (по македонски Скопје) сказали, чо около 8000 льуди участнили протест. Тож ветерани из грецка гроджанска војна (1946-1949), кторе бојевали с поразене бунтовники, участнили марш. "Народ не може бить вичеркнути посредствем декрет. Јесть наше гроджанско право оглошувать сја јак Македон`ци и ми никогда не уступиме то," Трајко Вельановски (по македонски Трајко Вељановски), говоритель од парламент, сказал к протестователи. Више рано в тутта седмица, македонски премјер Никола Груевски (по македонски Никола Груевски) написал писмо к свој грецки колега Костас Караманлис (по грецки Κωνσταντίνος Αλεξάνδρου Καραμανλής), в кторо он хотел признаније од македонско меншинство. Атени одвергајут битије од тако меншинство и чиновники говорьут только об "говорители од словјански јазик", кторе жијут в северна Греција. В пјаток Караманлис обвинил Груевски, чо он пробује подкопавать договорованија об имено. "Не јесть нијако «македонско меншинство» в Греција. Оно никогда не било. Ваше писмо јесть далеко од пробованија, кторе су чинене в договорованија об имено и дльа више добре взајемне одношенија, и оно говори об небудуче вешчи," Караманлис написал в одповедь дльа Груевски. (од Интернашенал Хералд Трибјун)

Kto bil najviše veliki Rosijan? / Кто бил највише велики Росијан?

19i jul' 2008 - Sprašivajut Rosijani točno tuttoj vopros i oni ne možut rešit' medžu car, vloda od ktori bila tak strašna, čo ona pričinila Oktobrska Revol'ucija, i psihopatični diktator, ktori ubil ili vignal milioni od svoje vlasne l'udi. Rosijska štatna televizija predaje konkurs nazvani Imeno od Rosija, v ktori internetne glosovateli vibrali 50 imena iz spisok od 500 važne istorične ličnosti. Tutčas oni čin'ut tutto vibranije više uzko - na 12, iz ktore vigratel' bude vibrani v jesen'. Jest' ledva možlivo vibrat' stupen' od velikost' medžu artisti, na primer Anton Čehov (po ruski Антон Павлович Чехов), pioneri, na primer Jurij Gagarin (po ruski Юрий Алексеевич Гагарин), i lid`ri, na primer Ivan Grozni (po ruski Иван Грозный). Rezul'tati odkrivajut nečo važno ob rosijski nacional'ni harakter: konkurs ob pervo mesto jest' tesni medžu car Nikolaj II (po ruski Николай II) i Josif Stalin (po gruzinski იოსებ ბესრიონის სტალინი, po ruski Иосиф Виссарионович Сталин). Kraj imal tak mnoge despotične lid`ri, čo vibrat' najviše dobri iz nim jest' jak vibrat' najmene nebezpečna gremuča zmeja. Podobni konkurs stal sja tož v ine kraji: Vasil Levski (po bulgarski Васил Левски), revol'ucioner i nacional'ni geroj, vigral v Bulgarija i Karl IV (po česki Karel IV.), imperator od Svjata Rimska Imperija, vigral v Čehija. (od Hjuston Kronikl)

19и јуль 2008 - Спрашивајут Росијани точно туттој вопрос и они не можут решить меджу цар, влода од ктори била так страшна, чо она причинила Октобрска Револьуција, и психопатични диктатор, ктори убил или вигнал милиони од своје власне льуди. Росијска штатна телевизија предаје конкурс названи Имено од Росија, в ктори интернетне глосователи вибрали 50 имена из список од 500 важне историчне личности. Тутчас они чиньут тутто вибраније више узко - на 12, из кторе вигратель буде вибрани в јесень. Јесть ледва можливо вибрать ступень од великость меджу артисти, на пример Антон Чехов (по руски Антон Павлович Чехов), пионери, на пример Јуриј Гагарин (по руски Юрий Алексеевич Гагарин), и лид`ри, на пример Иван Грозни (по руски Иван Грозный). Результати одкривајут нечо важно об росијски национальни характер: конкурс об перво место јесть тесни меджу цар Николај II (по руски Николай II) и Јосиф Сталин (по грузински იოსებ ბესრიონის სტალინი, по руски Иосиф Виссарионович Сталин). Крај имал так многе деспотичне лид`ри, чо вибрать највише добри из ним јесть јак вибрать најмене небезпечна гремуча змеја. Подобни конкурс стал сја тож в ине краји: Васил Левски (по булгарски Васил Левски), револьуционер и национальни герој, виграл в Булгарија и Карл ИВ (по чески Karel IV.), император од Свјата Римска Империја, виграл в Чехија. (од Хјустон Кроникл)

Rosija ostanovila nafta dl'a Čehija posle podpisanije od dogovor ob radar s Sjedinene Štati

Rosija ostanovila nafta dl'a Čehija posle podpisanije od dogovor ob radar s Sjedinene Štati 13i jul' 2008 - Česke činovniki potverdili v nedelok, čo Rosija ostanovila snabdevat' nafta dl'a Čehija posle to, čo česko-sjedinenoštatni dogovor ob protivraketna obrona bil podpisani v posledna sedmica. Ale česki vlodni komisar Vaclav Bartuška (po česki Václav Bartuška) odvergnul, čo to jest' odplata protiv Čehija za to, čo ona pozvolila, čobi Vašington (po angliski Washington) rozmestil radarna baza na jej počva jak čast' od protivraketna obrona, protiv ktora Moskva (po ruski Москва) jest'. Bartuška izkl'učil tehnični problem, za čo snabdevanije od rosijska nafta dl'a sosedne kraji, na primer Pol'ska, ostalo neprervano. On tož skazal, čo odplata ne jest' verojatna tož za to, čo Čehija može legko dostavat' nafta prez ini nafta-provod, ktori ide prez Nemecka. Ale on odvergnul komentovat' raporti iz Moskva, čo pričina jest' vnutreni rosijski konflikt ob prava eksportovat' nafta, kogda moc jest' predavana v Kreml' (po ruski Кремль). Česka vloda sprosila Moskva ob pričina od više malo snabdevanije, ktoro počalo sja v 4i jul', ale stalo više intensivno v 8i jul', kogda sjedinenoštatna ministrica od zagranične vešči Kondoliza Rajs (po angliski Condoleezza Rice) i česki minister od zagranične vešči Karel Švarcenberg (po česki Karel Schwarzenberg) podpisali dogovor ob radar. Biznesna gazeta Euro napisala, čo snabdevanija mogli bi bit' učinene više male iz dogovorene 500 000 toni na 300 000 toni. V prošedše vremena, Rosija činila snabdevanije od energija dl'a Zapad više malo za jak politične, tak i ekonomične pričini. Naftna kompanija Lukojl (po ruski ЛУКойл) ostanovila snabdevanije dl'a Nemecka dvakratno v nedavne mesjaci, za čo ona ne bila zadovolena ob platena cena. Snabdevanije dl'a Litva prez severna vetka od nafta-provod Družba jest' ostanoveno dva godi za "tehnični problem". Lid`ri od Evropejska Unija i Organizacija od Severoatlantični Dogovor ver'ut, čo pričina jest' politična. V god 2006, rosijski Gazprom (po ruski Газпром) ostanovil snabdevanije dl'a Ukrajina za spor ob ceni i on obvinil jej, čo ona krade snabdenija dl'a ine kraji. (od Monsters and Kritiks)

Росија остановила нафта дльа Чехија после подписаније од договор об радар с Сјединене Штати 13и јуль 2008 - Ческе чиновники потвердили в неделок, чо Росија остановила снабдевать нафта дльа Чехија после то, чо ческо-сјединеноштатни договор об противракетна оброна бил подписани в последна седмица. Але чески влодни комисар Вацлав Бартушка (по чески Václav Bartuška) одвергнул, чо то јесть одплата против Чехија за то, чо она позволила, чоби Вашингтон (по англиски Washington) розместил радарна база на јеј почва јак часть од противракетна оброна, против ктора Москва (по руски Москва) јесть. Бартушка изкльучил технични проблем, за чо снабдеваније од росијска нафта дльа соседне краји, на пример Польска, остало непрервано. Он тож сказал, чо одплата не јесть веројатна тож за то, чо Чехија може легко доставать нафта през ини нафта-провод, ктори иде през Немецка. Але он одвергнул коментовать рапорти из Москва, чо причина јесть внутрени росијски конфликт об права експортовать нафта, когда моц јесть предавана в Кремль (по руски Кремль). Ческа влода спросила Москва об причина од више мало снабдеваније, кторо почало сја в 4и јуль, але стало више интенсивно в 8и јуль, когда сјединеноштатна министрица од заграничне вешчи Кондолиза Рајс (по англиски Condoleezza Rice) и чески министер од заграничне вешчи Карел Шварценберг (по чески Karel Schwarzenberg) подписали договор об радар. Бизнесна газета Еуро написала, чо снабдеванија могли би бить учинене више мале из договорене 500 000 тони на 300 000 тони. В прошедше времена, Росија чинила снабдеваније од енергија дльа Запад више мало за јак политичне, так и економичне причини. Нафтна компанија Лукојл (по руски ЛУКойл) остановила снабдеваније дльа Немецка двакратно в недавне месјаци, за чо она не била задоволена об платена цена. Снабдеваније дльа Литва през северна ветка од нафта-провод Дружба јесть остановено два годи за "технични проблем". Лид`ри од Европејска Унија и Организација од Североатлантични Договор верьут, чо причина јесть политична. В год 2006, росијски Газпром (по руски Газпром) остановил снабдеваније дльа Украјина за спор об цени и он обвинил јеј, чо она краде снабденија дльа ине краји. (од Монстерс анд Критикс)

Česki premijer-minister kaže, čo vloda mogla bi padnut' v tuttoj god / Чески премијер-министер каже, чо влода могла би паднуть в туттој год

7i jun' 2008 - Česka vloda mogla bi padnut'. Pričini: Parlament akceptoval nektore zakoni posredstvom ne tol'ko vlodne, ale tož nezaležne zakonodateli. Ale tutčas nektore členi od Topolan`kove grodžanske demokrati su nezadovolene za vročanije od cerkevni imajetok ukradeni od komunisti v minulo stoletije. Plata 30 česke kroni (1,23 evra) za posetenije od lekar' ili za recept jest' šok dl'a mnoge l'udi, ktore posle desjatiletija od komunistična vloda ne su privikle platit' pr'amo za zdrovoohronenije. Grodžanske demokrati imajut spori jak vnutri sobe, tak s svoje vlodne partneri - hristijanske demokrati i zelene. Socialdemokratična opozicija neuspešno probovala anulovat' reformi posredstvom konstitucijni sud. Analitiki kažut, čo reformi, ktore ne počajut sja v tuttoj god, budut imat' problemi više pozdno, za čo vloda bude zan'ata za prezidentstvo od Evropejska Unija v perva polovina od god 2009 i za vibori v god 2010 - i to verojatno zamrozi nepopul'arne kroki. (od Rejter)

7и јунь 2008 - Ческа влода могла би паднуть. Причини: Парламент акцептовал некторе закони посредством не только влодне, але тож незалежне законодатели. Але тутчас некторе члени од Тополан`кове гроджанске демократи су незадоволене за врочаније од церкевни имајеток украдени од комунисти в минуло столетије. Плата 30 ческе крони (1,23 евра) за посетеније од лекарь или за рецепт јесть шок дльа многе льуди, кторе после десјатилетија од комунистична влода не су привикле платить прьамо за здровоохроненије. Гроджанске демократи имајут спори јак внутри собе, так с своје влодне партнери - христијанске демократи и зелене. Социалдемократична опозиција неуспешно пробовала ануловать реформи посредством конституцијни суд. Аналитики кажут, чо реформи, кторе не почајут сја в туттој год, будут имать проблеми више поздно, за чо влода буде заньата за президентство од Европејска Унија в перва половина од год 2009 и за вибори в год 2010 - и то веројатно замрози непопульарне кроки. (од Рејтер)

Ogen' ubil osem l'udi v rosijski Daleki Vostok / Огень убил осем льуди в росијски Далеки Восток

1i jun' 2008 - Osem l'udi umreli v ogen' v dreveni dom v grod Habarovsk (po ruski Хабаровск). "Ogen' opustošil jednoetažni budinok v subota. Žena, jej dočera, zjat' i pjat' ih znaniki umreli v ogen'. Ver'ut, čo vse iz nim pili," milicijni činovnik skazal. Alkoholizm i otrava od nedobre i nelegal'ne napit`ki jest' jedin iz najviše velike problemi v Rosija. V ves god, tisjači od pijane l'udi umirajut v neščastne slučaji ili ssori. (od Rejter)

1и јунь 2008 - Осем льуди умрели в огень в древени дом в грод Хабаровск (по руски Хабаровск). "Огень опустошил једноетажни будинок в субота. Жена, јеј дочера, зјать и пјать их знаники умрели в огень. Верьут, чо все из ним пили," милицијни чиновник сказал. Алкохолизм и отрава од недобре и нелегальне напит`ки јесть једин из највише велике проблеми в Росија. В вес год, тисјачи од пијане льуди умирајут в нешчастне случаји или ссори. (од Рејтер)

Kitajski prezident zahvalil rosijski prezident za pomoč / Китајски президент захвалил росијски президент за помоч

25i maj 2008 - Novi rosijski prezident Dmitrij Medvedev (po ruski Дмитрий Анатольевич Медведев) posetil Kitaj na svoje pervo zagranično putovanije posle to, čo on stal prezident više rano v tuttoj mesjac. Medvedev kaže, čo gluboka podobnost' od nacional'ne interesi jest' osnova od odnošenija medžu Kitaj i Rosija. Kitajski prezident Hu Džintao (po kitajski 胡锦涛) zahvalil Medvedev za rosijsko podderžovanije. Rosija poslala desjatki od humanitarne rabotateli i šest'dsjat' toni od humanitarna pomoč dl'a tamte, kto prežili zemetresenije v kitajska provincija Sičuan (po kitajski 四川). Hu skazal, čo pomoč od Moskva (po ruski Москва) ne bila tol'ko humanitarna, ale ona tož učinila više veliko prijatelstvo medžu l'udi od Rosija i Kitaj. (od Rejdio Ostrejlija)

25и мај 2008 - Нови росијски президент Дмитриј Медведев (по руски Дмитрий Анатольевич Медведев) посетил Китај на своје перво загранично путованије после то, чо он стал президент више рано в туттој месјац. Медведев каже, чо глубока подобность од национальне интереси јесть основа од одношенија меджу Китај и Росија. Китајски президент Ху Джинтао (по китајски 胡锦涛) захвалил Медведев за росијско поддержованије. Росија послала десјатки од хуманитарне работатели и шестьдсјать тони од хуманитарна помоч дльа тамте, кто прежили земетресеније в китајска провинција Сичуан (по китајски 四川). Ху сказал, чо помоч од Москва (по руски Москва) не била только хуманитарна, але она тож учинила више велико пријателство меджу льуди од Росија и Китај. (од Рејдио Острејлија)

Rosijska milicija ubila dva buntovniki v Ingušetija / Росијска милиција убила два бунтовники в Ингушетија

10i maj 2008 - Rosijska milicija ubila dva banditi v svoja operacija v Ingušetija. Ini bandit bil poraneni i zaderžani, kogda milicija napadnula dom v ingušsko selo. Ingušski minister od vnutrene vešči skazal, čo oba mertve muži bili Inguši, ktore naležali k vooružene grupi podozrevane za nedavne ataki protiv milicija i ino nasilije. Milicija našla v dom četiri granatometi, dva kulemeti, jedin pistolet i buntovnicka literatura. Rosijske sili bojujut protiv buntovniki v Čečn'a od god 1994. Nasilije rozširilo v sosedne Dagestan i Ingušetija, dva iz najviše bedne rosijske regioni. (od Rejter)

10и мај 2008 - Росијска милиција убила два бандити в своја операција в Ингушетија. Ини бандит бил поранени и задержани, когда милиција нападнула дом в ингушско село. Ингушски министер од внутрене вешчи сказал, чо оба мертве мужи били Ингуши, кторе належали к вооружене групи подозреване за недавне атаки против милиција и ино насилије. Милиција нашла в дом четири гранатомети, два кулемети, једин пистолет и бунтовницка литература. Росијске сили бојујут против бунтовники в Чечньа од год 1994. Насилије розширило в соседне Дагестан и Ингушетија, два из највише бедне росијске региони. (од Рејтер)

Buš prijehal v Soči, čobi on stretil Putin / Буш пријехал в Сочи, чоби он стретил Путин

6i april 2008 - Amerikanski prezident Džordž Buš (po angliski George Walker Bush) prijehal v subota v čornomorski kurort Soči (po ruski Сочи) dl'a planovano stretenije s rosijski prezident Vladimir Putin (po ruski Владимир Владимирович Путин). Buš i Putin počali svoji proščanijne dogovorovanija; Buš skazal, čo on prijehal, čobi on považil svoj rosijski protivnik i ocenil jego iskrenost'. Putin skazal, čo oni budut dogovorovat' obično rabotno. Rosijski prezident odide iz svoja pozicija v sledujušči mesjac i verojatno stane premjer-minister. Od svoje pervo stretenije s Putin v Slovakija v god 2001 do verojatno posledno stretenije v Soči, Buš podkresluje važnost' od budovanije od blizke odnošenija medžu Vašington (po angliski Washington) i Moskva (po ruski Москва). "Jest' interes od naš kraj, čobi mi imali odnošenije od lider k lider, i nadejno više mnogo než to. Amerikansko-rosijske odnošenija su važne," Buš skazal. "V naši odnošenija, vzajemno razočarovanije často zatemni vzajemne interesi," Viljam Bjorns (po angliski William Joseph Burns), amerikanski posel v Rosija, napisal v dekembr 2007 v statja dl'a rosijska denna gazeta Izvestija (po ruski Известия). "Diplomatična kooperacija medžu Rosija i Sjedinene Štati stala kritična ob najviše težke diplomatične problemi od svet," amerikanska ministrica od zagranične vešči Kondoliza Rajs skazala (po angliski Condoleezza Rice). Jak lid`ri od glovne jadrne sili od svet, Putin i Buš dogovorili podderžovanije od jadrna energija, dramatično zmenšenije od svoji vlasne jadrne arsenali i založili Global'na Iniciativa dl'a Bor'ba protiv Jadrni Terorizm, partnerstvo od 67 kraji dl'a više silne kontrolovanije i više instensivna medžunarodna kooperacija dl'a jadrna bezpečnost'. Sjedinene Štati i Rosija kooperujut, čobi oni podderžovali medžul'udske odnošenija posredstvem rozmenenija od rabotateli, naučniki i studenti. (od Monsters and Kritiks, Dablju Bi O Si Ti Vi, Njuz Blejz)

6и април 2008 - Американски президент Джордж Буш (по англиски George Walker Bush) пријехал в субота в чорноморски курорт Сочи (по руски Сочи) дльа плановано стретеније с росијски президент Владимир Путин (по руски Владимир Владимирович Путин). Буш и Путин почали своји прошчанијне договорованија; Буш сказал, чо он пријехал, чоби он поважил свој росијски противник и оценил јего искреность. Путин сказал, чо они будут договоровать обично работно. Росијски президент одиде из своја позиција в следујушчи месјац и веројатно стане премјер-министер. Од своје перво стретеније с Путин в Словакија в год 2001 до веројатно последно стретеније в Сочи, Буш подкреслује важность од будованије од близке одношенија меджу Вашингтон (по англиски Washington) и Москва (по руски Москва). "Јесть интерес од наш крај, чоби ми имали одношеније од лидер к лидер, и надејно више много неж то. Американско-росијске одношенија су важне," Буш сказал. "В наши одношенија, взајемно разочарованије часто затемни взајемне интереси," Вилјам Бјорнс (по англиски William Joseph Burns), американски посел в Росија, написал в декембр 2007 в статја дльа росијска денна газета Известија (по руски Известия). "Дипломатична кооперација меджу Росија и Сјединене Штати стала критична об највише тежке дипломатичне проблеми од свет," американска министрица од заграничне вешчи Кондолиза Рајс сказала (по англиски Condoleezza Rice). Јак лид`ри од гловне јадрне сили од свет, Путин и Буш договорили поддержованије од јадрна енергија, драматично зменшеније од своји власне јадрне арсенали и заложили Глобальна Инициатива дльа Борьба против Јадрни Тероризм, партнерство од 67 краји дльа више силне контролованије и више инстенсивна меджународна кооперација дльа јадрна безпечность. Сјединене Штати и Росија кооперујут, чоби они поддержовали меджульудске одношенија посредствем розмененија од работатели, научники и студенти. (од Монстерс анд Критикс, Даблју Би О Си Ти Ви, Нјуз Блејз)

Tri ukrajinske policaj`ci bili uvjaznene za ubijstvo / Три украјинске полицај`ци били увјазнене за убијство

15i mart 2008 - Tri bivše ukrajinske policaj`ci bili pokarane na više mnogo než desjatiletije v vjazenije za ubijstvo na žurnalist pred osem godi. Obezgloveno telo od Georgij Gongadze (po ukrajinski Георгій Русланович Ґонґадзе, po gruzinski გიორგი ღონღაძე) bilo naideno v lesni grob v novembr 2000. Sud dal 13-godna kara k Mikola Protasov (po ukrajinski Микола Протасов) i 12-godne kari k Valerij Kostenko (po ukrajinski Валерій Костенко) i Oleksandr Popovič (po ukrajinski Олександр Попович). Gongadze bil kritik od Leonid Kučma (po ukrajinski Леонід Данилович Кýчма), ktori bil prezident od Ukrajina od god 1994 do god 2005. Zvukozapisi pokazali možlivo odnošenije od Kučma k ubijstvo, ale on nikogda ne bil obvineni. Tri bivše policaj`ci bili osudene za ubijstvo na nečije nakazanije. Oleksij Pukač (po ukrajinski Олексій Пукач), bivša glova od nadzor nad ministerstvo od vnutrene vešči, jest' iskani medžunarodno. Protesti posle danije znat' ob ubijstvo bili jedna iz iskri dl'a Oranževa Revol'ucija. (od Junajted Pres Internašenal)

15и март 2008 - Три бивше украјинске полицај`ци били покаране на више много неж десјатилетије в вјазеније за убијство на журналист пред осем годи. Обезгловено тело од Георгиј Гонгадзе (по украјински Георгій Русланович Ґонґадзе, по грузински გიორგი ღონღაძე) било наидено в лесни гроб в новембр 2000. Суд дал 13-годна кара к Микола Протасов (по украјински Микола Протасов) и 12-годне кари к Валериј Костенко (по украјински Валерій Костенко) и Олександр Попович (по украјински Олександр Попович). Гонгадзе бил критик од Леонид Кучма (по украјински Леонід Данилович Кýчма), ктори бил президент од Украјина од год 1994 до год 2005. Звукозаписи показали можливо одношеније од Кучма к убијство, але он никогда не бил обвинени. Три бивше полицај`ци били осудене за убијство на нечије наказаније. Олексиј Пукач (по украјински Олексій Пукач), бивша глова од надзор над министерство од внутрене вешчи, јесть искани меджународно. Протести после даније знать об убијство били једна из искри дльа Оранжева Револьуција. (од Јунајтед Прес Интернашенал)

Американски чиновник одверга росијско предупредженије об розделеније од Косово

Amerikanski činovnik odverga rosijsko predupredženije ob rozdelenije od Kosovo 7i mart 2008 - Amerikanski činovnik v pjatok odvergnul rosijske tverdenija, čo oglosenije od nezaležnost' podderžovane od Zapad pričini rozdelenije od Kosovo. "Nezaležnost' jest' fakt. To jest' real'nost'. Istorija ide tol'ko napred," amerikanski podminister od zagranične vešči Daniel' Frid (po angliski Daniel Fried) skazal v Priština (po albanski Prishtina) posle to, čo on stretil kosovski prezident Fatmir Sejdiu (po albanski Fatmir Sejdiu). Serbski sojuznik Rosija jest' sil'no protiv oddelenije od Kosovo iz Serbija. Vitalij Čurkin (po ruski Виталий Иванович Чуркин), rosijski poslanik v Organizacija od Objedinene Naciji, skazal v četvertok, čo Moskva (po ruski Москва) predupredžovala povtorovano, čo "jednostronno oglosenije od nezaležnost' moglo bi pričinit de fakto rozdelenije od Kosovo, i to jest' točno to, čo stava sja tam". V svoja odpoved', Frid skazal, čo Sjedinene Štati ne ver'ut na rozdelenije. Frid jest' jedin iz perve amerikanske činovniki, ktore posetili Kosovo posle jego jednostronno oglosenije od nezaležnost' na Serbija v 17i fevruar'. Kosovski predsedatel' od vloda Hašim Tači (po albanski Hashim Thaçi) skazal v pjatok, čo bezpečnostna situacija v Kosovo jest' dobra i stava sja više dobra. Mestne Serbi ne priznavajut nezaležnost' od Kosovo, naselenije od ktoro jest' glovno albansko. Od jednostronno oglosenije od nezaležnost' od Kosovo, Serbi v Severno Kosovo protestujut. (od Sin'hua Njuz Ejdžensi)

Американски чиновник одверга росијско предупредженије об розделеније од Косово 7и март 2008 - Американски чиновник в пјаток одвергнул росијске тверденија, чо оглосеније од незалежность поддержоване од Запад причини розделеније од Косово. "Незалежность јесть факт. То јесть реальность. Историја иде только напред," американски подминистер од заграничне вешчи Даниель Фрид (по англиски Daniel Fried) сказал в Приштина (по албански Prishtina) после то, чо он стретил косовски президент Фатмир Сејдиу (по албански Fatmir Sejdiu). Сербски сојузник Росија јесть сильно против одделеније од Косово из Сербија. Виталиј Чуркин (по руски Виталий Иванович Чуркин), росијски посланик в Организација од Објединене Нацији, сказал в четверток, чо Москва (по руски Москва) предупреджовала повторовано, чо "једностронно оглосеније од незалежность могло би причинит де факто розделеније од Косово, и то јесть точно то, чо става сја там". В своја одповедь, Фрид сказал, чо Сјединене Штати не верьут на розделеније. Фрид јесть једин из перве американске чиновники, кторе посетили Косово после јего једностронно оглосеније од незалежность на Сербија в 17и февруарь. Косовски председатель од влода Хашим Тачи (по албански Hashim Thaçi) сказал в пјаток, чо безпечностна ситуација в Косово јесть добра и става сја више добра. Местне Серби не признавајут незалежность од Косово, населеније од кторо јесть гловно албанско. Од једностронно оглосеније од незалежность од Косово, Серби в Северно Косово протестујут. (од Синьхуа Нјуз Ејдженси)

Ukrajina veri, čo Rosija ne ostanovi gaz / Украјина вери, чо Росија не останови газ

1i mart 2008 - Ukrajinska predsedatelica od vloda Julija Timošenko (po ukrajinski Юлія Володимирівна Тимошенко) uver'ala v subota, čo Rosija ne ostanovi snabdevat' gaz v sledujušča sedmica. "Ja jesem uverena, čo nijako ostanovenije ne stane sja," Timošenko skazala na presa-konferencija bez dal'še detali. Ona skazala, čo rosijski gazni gigant Gazprom (po ruski Газпром) ješče ne učinil oficial'no predupredženije i čo "nijaki oficial'ni dokument ob to ne jest'". Posle to, čo dogovorovanija ob dolgi zakončili sja neuspešno, Gazprom zagrozil v pjatok, čo on učini svoje snabdevanije od gaz v Ukrajina 25% više nizko v ponedelok v 9:00 (voshodnoevropejsko vremeno). Valentin Zeml'anskij (po ukrajinski Валентин Землянский), predstavitel' od ukrajinska gazna kompanija Naftogaz (po ukrajinski Нафтогаз), govoril ob nove dogovorovanija v Moskva (po ruski Москва) v subota. Ale Sergej Kuprijanov (po ruski Сергей Куприянов), predstavitel' od Gazprom, skazal, čo on ne ima "nijaka nova informacija" ob kriza. Evropejska Komisija i evropejske partneri od Gazprom, ktore dostadut velika čast' od svoj gaz posredstvem ukrajinske gazovodi iz Rosija, bili informovane ob situacija v posledna sedmica. Spor jest' pričineni od gaz za okolo 395 milion evra, ktore Ukrajina ne zaplatila. Hot'a Ukrajina kaže, čo ona zaplatila svoje dolgi iz god 2007, ostadut spori ob dolg, ob ktori Moskva kaže, čo Ukrajina akumulovala jego v nedavne mesjaci, kogda Rosija upotrebjala svoj vlasni gaz, čobi ona kompensovala nedostatok od više deševi central'noazijatski gaz. Ruski prirodni gaz tvori jedna četvertina od ukrajinski import od gaz; ostatok ide iz bivše sovetske republiki v Central'na Azija posredstvem gazovodi, ktore idut prez Rosija. (od Gugl Njuz)

1и март 2008 - Украјинска председателица од влода Јулија Тимошенко (по украјински Юлія Володимирівна Тимошенко) уверьала в субота, чо Росија не останови снабдевать газ в следујушча седмица. "Ја јесем уверена, чо нијако остановеније не стане сја," Тимошенко сказала на преса-конференција без дальше детали. Она сказала, чо росијски газни гигант Газпром (по руски Газпром) јешче не учинил официально предупредженије и чо "нијаки официальни документ об то не јесть". После то, чо договорованија об долги закончили сја неуспешно, Газпром загрозил в пјаток, чо он учини своје снабдеваније од газ в Украјина 25% више низко в понеделок в 9:00 (восходноевропејско времено). Валентин Земльанскиј (по украјински Валентин Землянский), представитель од украјинска газна компанија Нафтогаз (по украјински Нафтогаз), говорил об нове договорованија в Москва (по руски Москва) в субота. Але Сергеј Купријанов (по руски Сергей Куприянов), представитель од Газпром, сказал, чо он не има "нијака нова информација" об криза. Европејска Комисија и европејске партнери од Газпром, кторе достадут велика часть од свој газ посредствем украјинске газоводи из Росија, били информоване об ситуација в последна седмица. Спор јесть причинени од газ за около 395 милион евра, кторе Украјина не заплатила. Хотьа Украјина каже, чо она заплатила своје долги из год 2007, остадут спори об долг, об ктори Москва каже, чо Украјина акумуловала јего в недавне месјаци, когда Росија употребјала свој власни газ, чоби она компенсовала недостаток од више дешеви центральноазијатски газ. Руски природни газ твори једна четвертина од украјински импорт од газ; остаток иде из бивше советске републики в Центральна Азија посредствем газоводи, кторе идут през Росија. (од Гугл Нјуз)

Mirne kosovske protesti v London / Мирне косовске протести в Лондон

23i fevruar' 2008 - Pod flagi i plakati s silne slova, protest protiv britansko priznanije od novo nezaležno Kosovo stal sja v central'ni London (po angliski London). Ale na srovnenije s nasilije v Belgrad (po serbski Beograd) više rano v tutta sedmica, protest od okolo 300 l'udi v London v subotno popoludnije bil mnogo više mirna vešč. Deti, roditeli i praroditeli bili za barieri pri Dauning Strit (po angliski Downing Street). Mnoge mlode muži s cigareti v ruka nosili šajkači, tradicijne serbske šapki. Oni su najviše často nosene od stare muži v serbske sela, ale pod červene, bele i sine serbske flagi - i daže jedin piratski flag s čerel i kosti - tutte šapki vigl'adeli više vojnno. Jedin muž nosil teniska s obraz od vojnni zločinec Radovan Karadžič (po serbski Radovan Karadžić), ale to bil tol'ko jedin muž v množestvo od više mnogo než 300. "Kosovo jest' Serbija! Kosovo jest' Serbija!" kričali - ale više pozdno, jedna tvorča čast' od množestvo počala pevat' to jak hit "Žolta Podvodna Lodka" (po angliski Yellow Submarine) od Bitlz (po angliski The Beatles). Ne jest' znano, jesli predsedatel' od vloda Gordon Braun (po angliski Gordon Brown) mogl slušat' to. Ale tož plakati pokazovali mnenije od protestovateli jasno. Nektore plakati vinili Kosovo za to, čo ono jest' teroristični štat, ine predupredžovali seksual'no rabstvo v Kosovo, ale množinstvo prosto kazalo "Kosovo jest' Serbija". Najviše veliki plakat kazal: "Nezaležnost' dl'a Kosovo - nezaležnost' dl'a Severna Irlandija." Protestovateli vinili britanska vloda za licemerije - ona hoče podderžovat' kosovska nezaležnost' na Serbija, ale odverga nečo podobno dl'a Severna Irlandija. Bojana Vučkovič (po serbski Bojana Vučković) rezjumovala mnenije od množinstvo od l'udi: "Tutto jest' boj za naš kraj - za Kosovo. Probujut vzjat' jego od nam, ale mi ne ustupime jego. Za čo Kosovo jest' Serbija. Kosovo jest' serdce od Serbija, tam vse Serbi počali sja i mi ne ustupime jego, za čo ono simbolizuje naš kraj. Mi ne jesmi protiv ine l'udi, ktore žijut tam, ale oni ne možut vzjat' naš kraj od nam tol'ko za to, čo oni su množinstvo. Množinstvo od l'udi v London ne su Angličani, ale mi ne možeme vzjat' London iz Anglija. Za to, čo on jest' Anglija. To jest' točno naše čuvstvo ob naš kraj. Mi ne hočeme ustupit' jego, za to čo on jest' naš, daže kogda množinstvo od l'udi tam ne su Serbi." (od Bi Bi Si Njuz)

> Poslanije od blondinka Bojana Vučkovič bilo prosto / Посланије од блондинка Бојана Вучкович било просто   Srovnenije medžu Kosovo i Severna Irlandija / Сровненије меджу Косово и Северна Ирландија

23и февруарь 2008 - Под флаги и плакати с силне слова, протест против британско признаније од ново незалежно Косово стал сја в центральни Лондон (по англиски London). Але на сровненије с насилије в Белград (по сербски Београд) више рано в тутта седмица, протест од около 300 льуди в Лондон в суботно пополудније бил много више мирна вешч. Дети, родители и прародители били за бариери при Даунинг Стрит (по англиски Downing Street). Многе млоде мужи с цигарети в рука носили шајкачи, традицијне сербске шапки. Они су највише часто носене од старе мужи в сербске села, але под червене, беле и сине сербске флаги - и даже једин пиратски флаг с черел и кости - тутте шапки вигльадели више војнно. Једин муж носил тениска с образ од војнни злочинец Радован Караджич (по сербски Радован Караџић), але то бил только једин муж в множество од више много неж 300. "Косово јесть Сербија! Косово јесть Сербија!" кричали - але више поздно, једна творча часть од множество почала певать то јак хит "Жолта Подводна Лодка" (по англиски Yellow Submarine) од Битлз (по англиски The Beatles). Не јесть знано, јесли председатель од влода Гордон Браун (по англиски Gordon Brown) могл слушать то. Але тож плакати показовали мненије од протестователи јасно. Некторе плакати винили Косово за то, чо оно јесть терористични штат, ине предупреджовали сексуально рабство в Косово, але множинство просто казало "Косово јесть Сербија". Највише велики плакат казал: "Незалежность дльа Косово - незалежность дльа Северна Ирландија." Протестователи винили британска влода за лицемерије - она хоче поддержовать косовска незалежность на Сербија, але одверга нечо подобно дльа Северна Ирландија. Бојана Вучкович (по сербски Бојана Вучковић) резјумовала мненије од множинство од льуди: "Тутто јесть бој за наш крај - за Косово. Пробујут взјать јего од нам, але ми не уступиме јего. За чо Косово јесть Сербија. Косово јесть сердце од Сербија, там все Серби почали сја и ми не уступиме јего, за чо оно симболизује наш крај. Ми не јесми против ине льуди, кторе жијут там, але они не можут взјать наш крај од нам только за то, чо они су множинство. Множинство од льуди в Лондон не су Англичани, але ми не можеме взјать Лондон из Англија. За то, чо он јесть Англија. То јесть точно наше чувство об наш крај. Ми не хочеме уступить јего, за то чо он јесть наш, даже когда множинство од льуди там не су Серби." (од Би Би Си Нјуз)

Česki prezident ne bil vibrani za jedin glos / Чески президент не бил вибрани за једин глос

10i fevruar' 2008 - Česki prezident ne bil vibrani od zakonodateli za jedin glos. V treti i konečni raund od subotne vibori, tutčasni prezident Vaclav Klaus (po česki Václav Klaus) porazil svoj protivnik Jan Švejnar (po česki Jan Švejnar) na 139 protiv 113 glosi, ale ne dosagnul 140 glosi, ktore su treba dl'a vigranije, skazal Miloslav Vlček (po česki Miloslav Vlček), predsedatel' od perva palata od česki parlament. Tri raundi od vibori, ktore počali sja v pjatok, bili soprovodžane od velike debati i obvinenija za faulna igra na obe stroni. Zakonodateli vibirali publično; oni odvergnuli obične tajne vibori, čobi oni izbegnuli podozrevanija ob korupcija, za čo oba kandidati bili podderžovane poprek partijne granici. Klaus dostal množinstvo od svoje glosi od vlodno-koalicijne partneri - grodžanske demokrati i hristijanske demokrati. Švejnar bil podderžovani od opozicijne socialdemokrati i vlodno-koalicijne zelene. Rezul'tat stal sja vigranije dl'a komunisti, 26 zakonodateli od ktore vozderžali sja od glosovanije; tak oni zablokovali vigranije od jedin ili drugi kandidat i otvorili možlivost', čo oni predložijut svoj vlasni kandidat. Jak Klaus, tak i Švejnar skazali, čo oni budut kandidati tož dl'a povtorene vibori. Oba kandidati (i tož obe ih ženi) su ekonomi, ale oni majut rozlične mnenija ob mnoge vešči, na primer men'anije od klimat ili rol'a od Evropejska Unija. Klaus jest' skeptični k EU; Švejnar hoče, čobi Čehija akceptovala evro tak bistro, jak to bude možlivo. Ob men'anije od klimat, Švejnar jest' dl'a velika bor'ba protiv global'no poteplenije, ale Klaus kaže, čo take probovanija mogli bi izničit narodne ekonomiki i on ne jest' uvereni, čo men'anije od klimat jest' pričin'ano od l'udi. (od Internašenal Herald Tribjun)

10и февруарь 2008 - Чески президент не бил вибрани од законодатели за једин глос. В трети и конечни раунд од суботне вибори, тутчасни президент Вацлав Клаус (по чески Václav Klaus) поразил свој противник Јан Швејнар (по чески Jan Švejnar) на 139 против 113 глоси, але не досагнул 140 глоси, кторе су треба дльа виграније, сказал Милослав Влчек (по чески Miloslav Vlček), председатель од перва палата од чески парламент. Три раунди од вибори, кторе почали сја в пјаток, били сопроводжане од велике дебати и обвиненија за фаулна игра на обе строни. Законодатели вибирали публично; они одвергнули обичне тајне вибори, чоби они избегнули подозреванија об корупција, за чо оба кандидати били поддержоване попрек партијне граници. Клаус достал множинство од своје глоси од влодно-коалицијне партнери - гроджанске демократи и христијанске демократи. Швејнар бил поддержовани од опозицијне социалдемократи и влодно-коалицијне зелене. Результат стал сја виграније дльа комунисти, 26 законодатели од кторе воздержали сја од глосованије; так они заблоковали виграније од једин или други кандидат и отворили можливость, чо они предложијут свој власни кандидат. Јак Клаус, так и Швејнар сказали, чо они будут кандидати тож дльа повторене вибори. Оба кандидати (и тож обе их жени) су економи, але они мајут розличне мненија об многе вешчи, на пример меньаније од климат или рольа од Европејска Унија. Клаус јесть скептични к ЕУ; Швејнар хоче, чоби Чехија акцептовала евро так бистро, јак то буде можливо. Об меньаније од климат, Швејнар јесть дльа велика борьба против глобально потепленије, але Клаус каже, чо таке пробованија могли би изничит народне економики и он не јесть уверени, чо меньаније од климат јесть причиньано од льуди. (од Интернашенал Хералд Трибјун)

Сјединене Штати витајут утверденије од Всесветна Торговјна Организација об украјинско членство

Sjedinene Štati vitajut utverdenije od Vsesvetna Torgovjna Organizacija ob ukrajinsko členstvo 6i fevruar' 2008 - Sjedinene Štati vitajut, čo General'ni Konsilium od VTO utverdi uslovija od ukrajinsko pristupenije, amerikansko ministerstvo od zagranične vešči skazalo v vtorok. "Pristupenije od Ukrajina bude važni mil'ni kamen v jej ekonomična transformacija, i jej učastvovanije v VTO bude važni impul's dl'a dal'ša ekonomična reforma i integracija v global'ni torg. Členstvo v VTO učini torgovja i torgovjne možlivosti medžu Sjedinene Štati i Ukrajina više legke." Ukrajinski prezident Viktor Juščenko (po ukrajinski Віктор Андрійович Ющенко) i general'ni direktor od VTO Paskal' Lami (po francuzski Pascal Lamy) podpisali protokol ob ukrajinske pristupenije k VTO v Ženeva (po francuzski Genève) v vtorok posle više mnogo než četirinadsat' d`ni od dogovorovanije. Ukrajina oficial'no pristupi k VTO tridsat' d`ni posle to, kogda parlament ratifikuje dogovor ob členstvo; to bude verojatno učineno do 4i juli v tuttoj god. (od Sin'hua Njuz Ejdžensi)

Сјединене Штати витајут утверденије од Всесветна Торговјна Организација об украјинско членство 6и февруарь 2008 - Сјединене Штати витајут, чо Генеральни Консилиум од ВТО утверди условија од украјинско приступеније, американско министерство од заграничне вешчи сказало в второк. "Приступеније од Украјина буде важни мильни камен в јеј економична трансформација, и јеј участвованије в ВТО буде важни импульс дльа дальша економична реформа и интеграција в глобальни торг. Членство в ВТО учини торговја и торговјне можливости меджу Сјединене Штати и Украјина више легке." Украјински президент Виктор Јушченко (по украјински Віктор Андрійович Ющенко) и генеральни директор од ВТО Паскаль Лами (по французски Pascal Lamy) подписали протокол об украјинске приступеније к ВТО в Женева (по французски Genève) в второк после више много неж четиринадсать д`ни од договорованије. Украјина официально приступи к ВТО тридсать д`ни после то, когда парламент ратификује договор об членство; то буде веројатно учинено до 4и јули в туттој год. (од Синьхуа Нјуз Ејдженси)

Рогозин: пробованија розместить Польска на "конфронтацијна линија" су небезепечне

Rogozin: probovanija rozmestit' Pol'ska na "konfrontacijna linija" su nebezepečne 3i fevruar' 2008 - Dmitrij Rogozin (po ruski Дмитрий Олегович Рогозин), rosijski poslanik dl'a Organizacija od Severoatlantični Dogovor, skazal, čo on očekiva više starano činene rešenija od Tuskova vloda ob predkladane rozmestenije od čast' od amerikanska protivraketna obrona v Pol'ska. "Novi pol'ski predsedatel' od vloda skazal, čo on bude rešit' tutta vešč posredstvem dialog s Vašington (po angliski Washington), Br'usel' (po francuzski Bruxelles) i Moskva (po ruski Москва). Tutčas jest' jasno, čo dialog s Moskva zakončil sja bez to, čo on bi daže počal sja. Ale tutčas ministr Sikorski (po pol'ski Radosław Sikorski) kaže vešči, ktore daže Kačin'ski (po pol'ski Kaczyński) ne skazal bi - čudže vojnne bazi objavijut sja na pol'ska teritorija. Tverdenije učinene od Sikorski ne soglosi s tverdenije, ktore Tusk (po pol'ski Donald Tusk) učinil više rano. Jest' treba, čobi ja pripomenul k svoji pol'ske kolegi ih nedavna istorija, ktora pokazuje, čo probovanija rozmestit' Pol'ska na konfrontacijna linija vsegda pričinili tragediji. Tak Pol'ska stratila nemalo jedna tretina od svoji grodžani v druga svetna vojna. Ja bil uvereni, čo iz tutta strašna lekcija, Pol'ska nauči sja planovat' svoja zagranična politika tak, čobi ona mala prijatelske odnošenija na cela dolgost' od svoja granica. Za to bilo bi jasno dobro, kogda ona mala bi interes rozvijat' odnošenija od dobro sosedstvo, partnerstvo i prijatelstvo tož s Rosijska Federacija." (od Interfaks)

Рогозин: пробованија розместить Польска на "конфронтацијна линија" су небезепечне 3и февруарь 2008 - Дмитриј Рогозин (по руски Дмитрий Олегович Рогозин), росијски посланик дльа Организација од Североатлантични Договор, сказал, чо он очекива више старано чинене решенија од Тускова влода об предкладане розместеније од часть од американска противракетна оброна в Польска. "Нови польски председатель од влода сказал, чо он буде решить тутта вешч посредствем диалог с Вашингтон (по англиски Washington), Брьусель (по французски Bruxelles) и Москва (по руски Москва). Тутчас јесть јасно, чо диалог с Москва закончил сја без то, чо он би даже почал сја. Але тутчас министр Сикорски (по польски Radosław Sikorski) каже вешчи, кторе даже Качиньски (по польски Kaczyński) не сказал би - чудже војнне бази објавијут сја на польска територија. Тверденије учинене од Сикорски не соглоси с тверденије, кторе Туск (по польски Donald Tusk) учинил више рано. Јесть треба, чоби ја припоменул к своји польске колеги их недавна историја, ктора показује, чо пробованија розместить Польска на конфронтацијна линија всегда причинили трагедији. Так Польска стратила немало једна третина од своји гроджани в друга светна војна. Ја бил уверени, чо из тутта страшна лекција, Польска научи сја плановать своја загранична политика так, чоби она мала пријателске одношенија на цела долгость од своја граница. За то било би јасно добро, когда она мала би интерес розвијать одношенија од добро соседство, партнерство и пријателство тож с Росијска Федерација." (од Интерфакс)

Serbske prezidentske vibori počali sja / Сербске президентске вибори почали сја

3i fevruar' 2008 - Serbske prezidentske vibori, ktore počali sja v nedelok, su videne od analitiki jak referendum ob buduščost' od tuttoj balkanski kraj. Od 7:00 aždo 20:00 (central'noevropejsko vremeno), sedem milioni od vibirateli budut glosovat', čobi oni vibrali medžu dl'a-zapadni tutčasni prezident Boris Tadič (po serbski Boris Tadić) i jego dl'a-ruski supernik Tomislav Nikolič (po serbski Tomislav Nikolić). Tutto su perve vibori soglosno nova serbska konstitucija, ktora bila akceptovana posle to, čo Černogora oglosila nezaležnost' iz unija so Serbija v god 2006. Tutte vibori su povtor'ovanije od situacija v god 2004, kogda Tadič iz dl'a-zapadna Demokratična Partija i Nikolič iz nacionalistična Serbska Radikal'na Partija tož konkurovali jedin protiv drugi. Ale tutčasne vibori budut više dramatične; predskazujut, čo oni budut mnogo tesne, za čo Serbija bude stojat' protiv oddelenije od jej južna provincija Kosovo. Hot'a posledne anketi davajut' tesno vigranije k Tadič, ne jest' možlivo predskazat' vigratel'. Vigratel' od vibori reši, jesli Serbija bude prodolžovat' dl'a-zapadna reforma i više blizke odnošenija k Evropejska Unija, ili jesli ona iztvori nejaki aljanc s svoj tradicijni sojuznik Rosija. Rezul'tat tož reši serbska reakcija na očekivano oglosenije od nezaležnost' od Kosovo, gde misija od Sjedinene Narodi vloda i gde etnične Alban`ci, ktore hočut nezaležnost', dominujut. Jak Tadič, tak i Nikolič su protiv nezaležnost' od Kosovo, ale Tadič izkl'učil upotrebenije od sila i verojatno bi proboval konservovat' blizke odnošenija k Evropejska Unija i k Sjedinene Štati daže kogda oni bi priznali nezaležnost' od Kosovo. Nikolič skazal, čo jest' treba, čobi Serbija anulovala svoje možlivo členstvo v Evropejska Unija, jesli tuttoj blok bude podderžovat' nezaležnost' od Kosovo. On hoče više blizke odnošenija k Rosija, ktora podderžuje Serbija na problem od Kosovo. "Ja maju tol'ko jedna mala prosba k Evropejska Unija: čobi ona ne dotikala Kosovo i Metohija. Za čo mi jesmi gordi narod i mi ne potrebujemo pernik i bič," Nikolič skazal v kampanija. "Ne jest' nijaka Evropejska Unija dl'a nam, jesli ona vozme naše Kosovo." Nikolič bil podpredsedatel' od vloda od bivša Jugoslavija v godi 1998-1999, kogda Organizacija od Severoatlantični Dogovor bombardovala Serbija. Albanske lid`ri od Kosovo skazali, čo oni oglošut nezaležnost' nekol'ke d`ni posle serbske vibori, bez obzira na to, kto vigra, i oni očekivajut, čo Sjedinene Štati i množinstvo od evropejskounijne štati skoro priznajut to. (od Sin'hua Njuz Ejdžensi)

3и февруарь 2008 - Сербске президентске вибори, кторе почали сја в неделок, су видене од аналитики јак референдум об будушчость од туттој балкански крај. Од 7:00 аждо 20:00 (центральноевропејско времено), седем милиони од вибиратели будут глосовать, чоби они вибрали меджу дльа-западни тутчасни президент Борис Тадич (по сербски Борис Тадић) и јего дльа-руски суперник Томислав Николич (по сербски Томислав Николић). Тутто су перве вибори соглосно нова сербска конституција, ктора била акцептована после то, чо Черногора оглосила незалежность из унија со Сербија в год 2006. Тутте вибори су повторьованије од ситуација в год 2004, когда Тадич из дльа-западна Демократична Партија и Николич из националистична Сербска Радикальна Партија тож конкуровали једин против други. Але тутчасне вибори будут више драматичне; предсказујут, чо они будут много тесне, за чо Сербија буде стојать против одделеније од јеј јужна провинција Косово. Хотьа последне анкети давајуть тесно виграније к Тадич, не јесть можливо предсказать вигратель. Вигратель од вибори реши, јесли Сербија буде продолжовать дльа-западна реформа и више близке одношенија к Европејска Унија, или јесли она изтвори нејаки алјанц с свој традицијни сојузник Росија. Результат тож реши сербска реакција на очекивано оглосеније од незалежность од Косово, где мисија од Сјединене Народи влода и где етничне Албан`ци, кторе хочут незалежность, доминујут. Јак Тадич, так и Николич су против незалежность од Косово, але Тадич изкльучил употребеније од сила и веројатно би пробовал консервовать близке одношенија к Европејска Унија и к Сјединене Штати даже когда они би признали незалежность од Косово. Николич сказал, чо јесть треба, чоби Сербија ануловала своје можливо членство в Европејска Унија, јесли туттој блок буде поддержовать незалежность од Косово. Он хоче више близке одношенија к Росија, ктора поддержује Сербија на проблем од Косово. "Ја мају только једна мала просба к Европејска Унија: чоби она не дотикала Косово и Метохија. За чо ми јесми горди народ и ми не потребујемо перник и бич," Николич сказал в кампанија. "Не јесть нијака Европејска Унија дльа нам, јесли она возме наше Косово." Николич бил подпредседатель од влода од бивша Југославија в годи 1998-1999, когда Организација од Североатлантични Договор бомбардовала Сербија. Албанске лид`ри од Косово сказали, чо они оглошут незалежность некольке д`ни после сербске вибори, без обзира на то, кто вигра, и они очекивајут, чо Сјединене Штати и множинство од европејскоунијне штати скоро признајут то. (од Синьхуа Нјуз Ејдженси)

Sjedinene Štati i Pol'ska osnovno dogovorili ob protivraketna obrona / Сјединене Штати и Польска основно договорили об противракетна оброна

2i fevruar' 2008 - Pol'ska skazala v pjatok, čo ona dosagnula osnovno soglosenije s Sjedinene Štati ob plani rozmestit' protivraketna obrona na pol'ska teritorija. Pol'ski minister od zagranične vešči Radoslav Sikorski (po pol'ski Radosław Sikorski) skazal, čo posle stretenija s amerikanske činovniki on jest' zadovoleni, čo Sjedinene Štati budut rešat' bezpečnostne problemi, ktore Pol'ska hoče rešat'. Tutto davanije znat' verojatno doda impul's k projekt, ktori Bušova vloda hoče počat' v tuttoj god. Projekt, ktori pričin'a spori s Rosija, vigl'adel ostaveni od novembr', kogda Donald Tusk (po pol'ski Donald Tusk) počal vlodnut' v Pol'ska. Sikorski i amerikanska ministrica od zagranične vešči Kondoliza Rajs (po angliski Condoleezza Rice) govorili ob to, čo Sjedinene Štati pomožut k pol'ska vozdušna obrona. Sikorski skazal, čo dogovorovanija budut prodolžovat' ob detali od dogovor, ktori pozvoli k Sjedinene Štati, čobi oni rozmestili desjat' antiraketi jak čast' od ih protivraketna obrona. On odvergnul mnenija, čo tuttoj plan grozi Rosija. "Posilena pol'ska vozdušna obrona ne jest' cel'ovana protiv nikto," Sikorski skazal. "Ona tol'ko učini možlivo, čobi Pol'ska stala sja više sil'ni sojuznik od Organizacija od Severoatlantični Dogovor i od Sjedinene Štati od Amerika, i čobi Pol'ska mogla učastvovat' više mnoge vojnne operaciji. (od Nju Jork Tajms)

2и февруарь 2008 - Польска сказала в пјаток, чо она досагнула основно соглосеније с Сјединене Штати об плани розместить противракетна оброна на польска територија. Польски министер од заграничне вешчи Радослав Сикорски (по польски Radosław Sikorski) сказал, чо после стретенија с американске чиновники он јесть задоволени, чо Сјединене Штати будут решать безпечностне проблеми, кторе Польска хоче решать. Тутто даваније знать веројатно дода импульс к пројект, ктори Бушова влода хоче почать в туттој год. Пројект, ктори причиньа спори с Росија, вигльадел оставени од новембрь, когда Доналд Туск (по польски Donald Tusk) почал влоднуть в Польска. Сикорски и американска министрица од заграничне вешчи Кондолиза Рајс (по англиски Condoleezza Rice) говорили об то, чо Сјединене Штати поможут к польска воздушна оброна. Сикорски сказал, чо договорованија будут продолжовать об детали од договор, ктори позволи к Сјединене Штати, чоби они розместили десјать антиракети јак часть од их противракетна оброна. Он одвергнул мненија, чо туттој план грози Росија. "Посилена польска воздушна оброна не јесть цельована против никто," Сикорски сказал. "Она только учини можливо, чоби Польска стала сја више сильни сојузник од Организација од Североатлантични Договор и од Сјединене Штати од Америка, и чоби Польска могла участвовать више многе војнне операцији. (од Нју Јорк Тајмс)